Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Петогодишња стратегија за српско правосуђе

(Фото Д. Јевремовић)

Нова стратегија реформе правосуђа, чија је радна верзија објављена на сајту Министарства правде, треба да омогући стратешко планирање и управљање правосудним системом. Биће усвојена као петогодишњи стратешки оквир, чији ће саставни део чинити Акциони план, са конкретним мерама, активностима, роковима, институцијама одговорним за њихово спровођење и проценом трошкова.

Утврђено је шест проблема који су оцењени као најургентнији у српском правосуђу и који захтевају хитне мере. Листа приоритета утврђена је на основу извештаја Европске комисије о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција, као и аналитичког извештаја који прати саопштење комисије упућено Европском парламенту и Савету уз мишљење комисије о захтеву Србије за чланство у Европској унији из октобра 2011. године.

Први проблем је реинтеграција у правосудни систем судија и тужилаца који су враћени на дужност одлукама Уставног суда Србије. Упоредо са тим радиће се и на преиспитивању мреже судова.

Укидање судова и њихово претварање у судске јединице довело је до неефикасности и изазвало безбедносне проблеме, јер судије и судски предмети „путују”, наглашено је у аналитичком извештају. Указано је да и даље постоји неједнако оптерећење судова и неуравнотеженост у количини посла. Нарочито је велика оптерећеност судија у Београду у односу на судије других судова у Србији.

Због тога је неопходно да се направи свеобухватна анализа функционисања нове мреже судова, да се сагледају трошкови, ефикасност и приступ грађана правди.

Друго место на листи приоритета заузимају Високи савет судства (ВСС) и Државно веће тужилаца (ДВТ), два највиша тела правосудне власти, која одлучују о виталним питањима за функционисање правосуђа. Очекује се да ће бити постављено и питање одговорности чланова ова два тела. Јер, овај проблем је дефинисан као „решавање статуса ВСС и ДВТ и питање одговорности ова два тела”.

„Чини се да правосуђе нема много поверења у садашњи ВСС. Њега сматрају одговорним за велики заостатак у раду на предметима, лоше функционисање нове правосудне структуре и процесне недостатке. Неће бити нимало једноставан задатак Високом савету судства да стекне поверење које му је неопходно да би био самостална институција у правосуђу”, наводи се у стратегији став из извештаја Савета Европе из октобра 2010. године. ВСС-у се највише замерају пропусти у поступку општег избора судија.

Следећа ставка јесте решавање заосталих предмета, а одмах затим и решавање предмета у разумном року. На зачељу листе приоритета ове стратегије су уједначавање судске праксе и успостављање јединственог система електронског правосуђа.

Основни циљ Националне стратегије реформе правосуђа за период од 2013. до 2018. године јесте „побољшање квалитета правде, ефикасности и ефективности правосуђа, уз јачање и заштиту независности, праћене ефикасним механизмима одговорности у циљу приближавања правде грађанима и враћања поверења у правосудни систем”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.