Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Удварање у Паризу

Седим у возу, а испред мене ћаскају старији човек и дечак.

„Видиш, сине,” – рече човек, –дама која седи испред нас има ножне палчеве исте дужине као и прсте одмах до њих. То је знак савршенства, тако је рекао Микеланђело.”

Ја се захвалим на комплименту и зачудим се какве то савете човек даје унуку још од малих ногу. Он се насмешио и рекао, „Ово ми није унук него син из другог брака, који се нажалост завршио разводом. Тренутно тражим трећу супругу.”

За разлику од наше земље, која уз Италију и Украјину реално има најлепше жене у Европи па су људи скоро огуглали на лепоту, у Паризу се људи стално некоме удварају. Сећам се да су у Београду женама добацивали само грађевински радници код Вуковог споменика. Када је Клаудија Шифер пре десетак година дошла у Црну Гору на снимање неког рекламног спота, наши људи су приметили да је превише мршава и да има криве ноге, а када је Елизабет Тејлор шездесетих година прошла кроз Чапљину, Херцеговци су приметили да је превише ниска.

Прича ми колега пореклом из Лондона да му се у Француској највише свиђа култура удварања која не постоји у Уједињеном краљевству. Тамо велики број жена пије алкохол и излази у групи, а ако је веровати нашем фудбалеру Сави Милошевићу што се тиче лепоте британских жена, „обасја те сунце када видиш црнкињу”.

Када сам тек стигла у град светлости, имала сам утисак да сам најлепша девојка на свету, али сам веома брзо схватила да се људи тако понашају према свим женама. Када пролазите улицом, најчешће ћете чути уздах „о-ла-ла” или реченицу „ви сте заиста шармантни”, која значи да удварач нема маште. Једна парижанка ми је објаснила да је шарм заправо лепота ружних жена те да много више приличи када вам једноставно кажу да сте лепи.

Једном је пала киша и склонила сам се на суво да сачекам да прође. Однекуд се створио непознати младић и уз значајан поглед рекао да киша пада само зато да би заливала цвеће.

Другом приликом сам чекала у реду иза неког високог господина који је носио синчића на раменима и приметила да ми дечак намигује.

Једног јутра сам отишла у пошту да подигнем новац и заборавила да дам личну карту човеку на шалтеру. Ипак ми је дао новац, уз речи, „није потребно, госпођице, ја у вас имам поверења.”

Када сам отишла у префектуру да заменим туристичку за студентску визу, дежурни полицајац је рекао да то није могуће јер се туристичке визе не продужују, те да једино могу да се вратим у Београд по студентску или да тражим политички азил. А онда је додао да би ми најједноставније било да се удам за њега.

У Паризу живи и једна моја рођака из Пријепоља са свиленом косом којој се такође удварају непознати људи и која им увек одговара да је удата. Међутим, они јој најчешће кажу да им то уопште не смета и онда долази до препирке. Тако сам с временом научила да се само насмешим и захвалим на комплименту, без икаквих других коментара, јер је иначе тешко ставити тачку на разговор и отићи својим послом.

“Опростите, имате ли упаљач?” – упитао ме је непознати младић у метроу. Када сам одговорила да не пушим, он се насмешио и извадио свој, уз објашњење да је само желео да ме упозна.

Када сам једном познанику из своје улице показала како да отвори електронску адресу, одмах ми је послао поруку у којој је писало “волим те”.

Приликом последње консултације за обавезни систематски преглед, када сам споменула да сам алергична на киви, лекар опште праксе је споменуо да није ожењен, као да то има везе са темом, као да сам га нешто питала и као да није видео да носим веренички прстен.

Социолози су објавили истраживање према коме се људи увек упознавају на предвидљив начин и да се најчешће жене и удају са себи сличнима. Тако се радничка класа упознаје на јавним местима, средња на факултету, на послу или у некој уметничкој галерији, а богаташи у приватним клубовима где само они имају приступа. Тако сам и ја упознала бившег супруга у студентском граду, а будућег у сопственој згради, на трећем спрату – несвесно потврђујући исправност ове теорије.

Наравно, удварање у Паризу никада не престаје, било да се ради о средњошколцу који за вама звижди, о продавцу воћа који вам намигне или ортодоксном јевреју са шеширом који на тренутак заборави да нисте његове вере. Колико год да имате година, па чак и када се угојите, или када сте у присуству брачног партнера. Удвараче ћете избећи једино уколико изађете у пиџами по новине, али ни то није сигурно. Успут, нисам никада видела ниједног Парижанина да излази у пиџами по новине.

Удварају се и жене и мушкарци. Тако ми се једна пуначка девојка неколико пута осмехнула у аутобусу а затим дала цедуљицу са својим бројем телефона мом бившем супругу, а да то нисам ни приметила.

Ко живи у Паризу, после неколико месеци неминовно и сам “уђе у штос”. Сећам се да је једном приликом, док сам још била неудата, у метроу испред мене седео један јако леп младић са наочарима, који би ме можда и приметио да поред њега није седела његова мама. Наравно, није долазило у обзир никакво упознавање. Али, ето, нисам могла а да не приметим колико је био привлачан. Док јој је нешто објашњавао нервозно листајући књигу пуну математичких једначина, ја сам му изнервирано рекла:„Престаните да листате те странице, правите ветар, зар не видите колико је напољу хладно?” Он се, наравно, љубазно извинио и осмехнуо као да му је било драго што сам му се обратила.

Месец дана касније, највероватније због тога што случајност не постоји, срела сам га на улици и одушевљено ме је упитао да ли га се сећам. „Ја сам онај младић на кога сте подвикнули у возу,” ускликнуо је, „али ето, била је ту мама, па ми је било непријатно да вам затражим број телефона…”

Због свега тога ми је било веома чудно када је супруг након само годину дана брака престао да ми се удвара. Када сам га питала за разлог, одговорио је да за то више нема потребе. Како ли се само усуђује, помислила сам, на тако конкурентном тржишту!

Нажалост, веома је могуће да ће се романтика у француском друштву полако изгубити и да ће се убудуће удварати само преко интернета. Већ се генерација оних који су рођени после 1980. године, „генерација Y ”, понаша другачије од „генерације X” којој припадам, следи другачију моду, има другачије културно наслеђе и другачији укус.

Данас бисте изгледали јако чудно када бисте некој жени уместо образа пољубили руку или када бисте јој придржали врата да уђе пре вас. Покушајте да некоме придржите врата и видећете да вам неће рећи хвала.

Почетком школске године се увек лансирају нови парфеми и никада не пропуштам прилику да погледам шта је ново на тржишту и можда пронађем нешто за своју душу. Међутим, у последњих неколико година ми се скоро ништа није нарочито допало јер су ми некако сви парфеми слични, благи и неутрални, као да су намењени и за мушкарце и за жене. Увек су ми се допадали “парфеми са потписом” који не личе на остале и који нису међу најпродаванијим, али их некако увек повуку из продаје. Могла бих да направим листу предивних парфема који више не постоје – Initial (Boucheron), Indécence (Givenchy), Eau de parfum (Gucci), Trouble (Boucheron), Apparition (Ungaro).

Сваки је био специфичан, одговарао женама јаког карактера и привлачио пажњу. Међутим, изгледа да новије генерације воле блаже парфеме, које одговарају женама без кукова и груди и феминизираним мушкарцима који се депилирају и користе хидрантне креме за лице.

Пошто нисам могла да пронађем ниједан нови парфем који би ми одговарао, одлучила сам се за Poison (Dior) и са запрепашћењем открила да није онолико јак какав је некада био. Упитала сам продавца да ли је и он стекао сличан утисак и одговорио је да су то приметиле и многе друге муштерије. Чак је и писао предузећу Диор а да није добио никакав одговор.

Смањити интензитет чувеног парфема Poison без пардона је право светогрђе, шамар културном наслеђу и издаја верних муштерија, зарад пролазног профита. Баш штета, јер без парфема и удварања свет више никада неће бити исти. Полако идемо према друштву у коме ће храна бити без укуса, цвеће без мириса а жене без лепоте.

Ко воли да се удвара, нека пожури док још има прилику. Можда ће га у свету сутрашњице гледати као дивљака који је заборавио да постоји интернет.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.