Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Владавина права још у сенци политичке воље

Саша Јанковић (Фото Д. Јевремовић)

БЕОГРАД – Владавина права у Србији „још увек је у сенци политичке воље”, али је у 2012. години дошло до прекида „зачараног круга пропуста у реформи правосуђа” и показана је јасна демонстрација политичке воље за борбу против корупције уз њено таблоидно банализовање, наводи се у извештају Заштитника грађана.

У Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за 2012. годину који је предат Скупштини Србије, наводи се да су стање права грађана прошле године обележили пад у остваривању економских, социјалних и културних права, али и унапређење неких политичких и грађанских права.

Десетинама хиљада грађана је, како се наводи, онемогућено потпуно остваривање Уставом и законом гарантованих права на здравствену и пензијску заштиту кроз обавезно осигурање.

„Слабе институције, премоћ политичке воље и популизма над владавином права, медијски ратови и бирократија и формализам највеће су препреке потпунијем остваривању људских права и владавине права у Србији и вери у њих”, наводи се у Извештају.

Међу најштетнијим трендовима је, како се наводи, снижавање суштинске слободе штампе кроз утицај нетранспарентних власника и политичко-партијских интереса.

У Извештају се додаје и да је урушавање кредибилитета Хашког трибунала, као међународне институције основане да би прогоном злочинаца осигурала правду за жртве последњих ратова без обзира на њихову националну припадност, ослабило међународне темеље гаранција људских права.

Током прошле године је, како стоји у Извештају, изостала доследна реформа администрације и то посебно у погледу деполитизације и професионализације.

Како се наводи, одлучни иступи највиших представника извршне власти улили су динамику у активности државних службеника који су по први пут спровели оштре репресивне мере против особа које су сматране недодирљивима, а јавно мњење је по први пут почело да верује да корупција губи ослонац у врховима државне моћи.

Међутим, како се даље наводи, у једном од приоритета реформе државне управе који су утврђени одговарајућом државном стратегијом ни у 2012. години није начињен кључан помак, поготово не у деполитизацији и рационализацији.

Прошле године су, како се додаје, унапређене гаранције за поштовање приватности комуникација грађана у раду служби безбедности, ојачана је и заштита од дискриминације и подигнута свест о њеној неприхватљивости.

У 2012. години је заустављена даља примена неуставних реформских закона у правосуђу и прекинуто је са нелегитимним радом у непотпуном саставу Високог савета судства, на који је први званично упозорио Заштитник грађана.

Заштитник грађана сматра и да питање „косовских пензија” захтева посебну пажњу, а омбудсман је примио око 150 притужби грађана, који имају или су имали пребивалиште и целокупан или део стажа осигурања остварили на територији АП Косово и Метохија.

Заштитник грађана, како се додаје, није уочио постојање тортуре као системске, организоване и подстицане појаве у Србији, а појединачни случајеви злостављања које је утврдио, у великој мери су последица недостатака система.

У Извештају се наводи да је заштитник грађана 2012. године примио 90 притужби грађана на примену полицијских овлашћења, а истиче се и да је неопходно појачати ефикасност постојећих интерних, полицијских механизма за заштиту од злостављања.

„Одмах треба прекинути са праксом вишечасовног, посебно целодневног полицијског задржавања лица у канцеларијским и другим ненаменским и неусловним просторијама”, наводи се у Извештају.

Поступајући по притужбама и на основу посета обављених током 2012. године, Заштитник грађана је утврдио да у последњих годину дана није дошло до побољшања смештајних и других животних услова у заводима за извршење кривичних санкција.

Припадници ромске националне мањине због сиромаштва, услова живота и нерешених статусних питања и спорог институционалног решавања проблема обезбеђивања услова за заштиту националног идентитета, немају исте шансе као припадници других националних мањина да остварују призната мањинска права, стоји у Извештају.

У Србији је и даље присутан велики број принудних бракова, нарочито међу Ромском популацијом, комбинован трговином људима, док је родно засновано насиље присутно у високом проценту и са бројним трагичним последицама.

Прошле године 32 жене су страдале у породичном или партнерском насиљу, које су починили њихови садашњи, а чешће некадашњи партнери, а насиље се нарочито појачава у време празника.

Шест трудница и породиља је 2012. године поднело притужбе јер им послодавци не обрачунавају и не исплаћују накнаду зараде, а органи јавне власти не предузимају мере како би санкционисали такво понашање и омогућили да остваре зајамчена права.

Разматрањем 4.474 притужбе које су поднете Заштитнику грађана утврђено је да се највећи број повреда права на које указују грађани, без обзира у оквиру ког ресора су разматрана, односи на случајеве повреде начела „добре управе”, економска и социјална права, као и повреде грађанских и политичких права.

Највећи број притужби односи се на рад представника извршне власти, посебно министарстава (30 одсто свих писаних притужби), као и на рад органа у области, пензијског и инвалидског осигурања, запошљавања, здравствене заштите, јавних предузећа, пореских органа, установа у области образовања, социјалне заштите, правосудних органа и органа управе у локалним самоуправама.

Заштитнику грађана су према Закону о изменама и допунама Закона о буџету обезбеђена средства од око 162 милиона динара, а утрошено је око 148 милиона динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.