Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко то тамо ћути

Култура је на опште изненађење постала занимљива тема за јавност. Не толико због нечијег освешћења да без културе нема опстанка једног народа, већ, напротив, због незнања Министарства културе Србије и ове владе да је тако. Бахата искреност Министарства културе које је поносно саопштило да ће финансирати самооне пројекте који се уклапају у (некадашњи, радикалски) политички програм данас водеће партије у коалицији на власти изазвала је дијалог на тему културне политике, то јестулоге државе и политике у овој области.

Нема више политичке мудрости када је држава финансирала Битефи Фест, снимала ,,Сутјеске”, „Неретве” али и критичкефилмове „црног таласа” који су прославили нашу кинематографију. Та културна политика створили је тада слику о Југославијикао државирелативних стваралачких слобода. Наметање „лепе слике Србије” као предуслова за финансирање, лепе слике у коју не верујени ово министарство којетај захтев поставља, само ће разголитити нови талас тоталитаризма који нас је запљуснуо. На томе им хвала.

Наравно, ово министарство ће с правом рећи да ни претходна власт није прстом мрднула да отвори Народни музеј, Музеј савремене уметности, да спречи урушавање галерије „Цвијета Зузорић”, да сачува биоскопе, да обнови позоришта изван Београда и Новог Сада... Тада је,као и данас,громогласно звечало ћутање „радника у култури” који су трпели понижења и неправде све покушавајући да не изгубе буџетско финансирање. Та тишина је одрицање од слободе мишљења и говора и директно угрожава слободу уметничког стваралаштва. За плату.

Када су обзнањене све нуле у буџету за културу, а пре свега нула за кинематографију, медији су усталасали јавност али су реакције „радника у култури” остале најблаже речено опрезнеи спорадичне. Одбор за обележавање годишњице убиства Зорана Ђинђића је пре неки дан, у жељи да отвори расправу о одрживој културној политици, организовао разговор у који се укључио велики број заинтересованих. Критиковано је министарство због лошег начина функционисања, непојамних кадровских именовања и најављене политике али је отворено и шире питање културе у Србији, или да предупредим предвидиву реакцију вербалних патриота, питање српске културе. Нажалост, проблем је сведен на паушалну осуду политике уопште,аза присутне још важније је питање на који начин држава треба, односномора да финансира институције културе и уметничко стваралаштво. Истовремено,појавио се и један видео-рад у коме је група уметника говорећи језиком овог, 21. века, сајџијски прецизно указалада је страх политике од културе кључни разлог њеног гушења. Цитираћу две изјаве:

„Моменат промене, могућност за промену више не лежи у сфери политике него у сфери културе”. (Жолт Ковач, уметник). „Недостатак културе у вези је сакочењем реформи”. (Ана Адамовић, уметница).

Симптоматично је дау разговору нису учествовале самосталне уметничке групе и институције попут Дахтеатра, Београдског фестивала игре, позориштаМимарт... Они су се у то време вероватно бавили својим пројектима и прикупљањем средстава за њихову реализацију из недржавних извора.

Сагласност је срећом постигнута око става да „културна политика почиње у политици образовања. Тако и пропаст српске културе почиње у српским школама и на универзитетима”. Поправке треба тамо и почети.

Мени је недостајало да се проговори о томе да суштина лежи у дефинисању патриотизма и националних интереса. „Патриотска култура” је увек окренута прошлости. Тако је и за данашњу власт култура чување традиције и промоција средњовековног стваралаштва. Некипредлажу да се такво министарство напросто укине. Бићу мање радикалан и предлажем да само промени уме у министарство за обележавање значајних историјских датума – од Миланског едикта до реновирања Историјског музеја поводом 100 година балканских ратова ради обележавања историјског датума када је у Србију усађено и њено срце, Косово.

Дубоко верујем да је национални интерес подстицање стваралаштва и поштовање слободе мишљења и говора, поштовање различитости. Тај интерес се може остварити пре свега кроз промену образовног система. О томе већ постоје предлози о којима ће Одбор за обележавање годишњице убиства Зорана Ђинђића ускоро обавестити јавност.

Надам се да ни културни ни просветни радници о томе неће ћутати.

Оснивач Грађанских иницијатива

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.