Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аспирин

Скоро ухватих себе да кад неке вентиле у себи морам да попустим, трком одем у„ Marshalls” и „TJ Maxx” те купим неке крпице, или нешто за кућу, ако налетим на добре ципеле или ташну - частим се….

Тог момента то ми дође као лек, као аспирин.

Али , дејство лека брзо прође. Уствари, нема лека.

Али, како да има лека, кад болест нисам ни дијагностификовала! Тако се ваљда каже?

Када прођеш педесету… све је другачије. Скоро сам прочитала савет „стручњака” да не треба после педесете облачити купаћи костим, јер је то ружно, што ваљда значи, не треба се ни купати на плажи!

Онда, не треба облачити ово и оно, не иде у тим годинама.

Па, стварно, и не иде да маторка носи нешто неприлично , што носе младе цуре!

Није лепо, не изгледа лепо! Све према ситуацији и годинама!

Када сам стигла у УСА, не понесох моје фармерке, већ позајмих од моје земљакиње, сличне смо грађе. Оне су сваким даном постајале све дуже, док једног дана скоро не спадоше.

Али зато сам сину (тинејџер) купила два дукса у „K-Mart” за десет долара.Носио их је целе године (суботом оперемо). И тако редом.

На крају године укапирамо да скоро сво друштво у школи носи претежно једну марку одеће – „Abercrombiе”.

Скупа марка наравно, али...

„K-Mart” смо заменили са „ Marshalls” и „TJ” па се некако уклописмо.

Ето, напредовали смо. Уствари, стварно смо напредовали!

После две године имадосмо сталне послове, син добар, учи и полако постаје Американац.

А ми само бечимо очи преко океана. Тамо нам сви мили и драги. Време лети а папири спори, почеше родитељи да умиру, туга се не може ни описати, нити показати, сакријеш све у својим недрима и носиш, носиш свуда са собом.

Кад су долазили из Србије да нас виде, заварасмо их нашом љубављу, поклонима, џиповима, Нијагарама, не видеше шта је испод одеће.

Одоше срећни  што смо добро.

Живот иде даље. Од наших родитеља, само је моја мајка жива.

Чујемо се телефоном скоро сваког дана, јер је она тужна кад прескочим дан а да не зовем.

Одем два пута годишње да их видим (деца долазе и одлазе када су одмори).

Београд је у срцу.

Полако схватам, ово овде је наш дом, јер другог немамо.

У мом дому имам и свој кутак, и моје иконе, које ме топло гледају и чувају нас.

Молим се да син заснује породицу, да имамо унуке, гајила бих их, учила и обасипала бескрајном љубављу.

Лара, УСА

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.