среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Делез” продао „Делтин” бизнис у Албанији

„Делез” за сада остаје најјачи домаћи трговац

Трговински ланац „Делез” продао је своје објекте у Албанији. Некадашњи „Делтин” бизнис у овој земљи који је био део „Делта макси групе” сада је, како сазнајемо у саставу грчког „Маринопулоса”. У централи „Делеза” у Белгији потврдили су нам да су продали некадашњи „Делтин” ланац „Еуромакс”, али износ за који је продат, нити име новог власника нису прецизирали.

– Пословање у Албанији је продато у фебруару 2013. године. Износ још није јавно доступна информација – рекли су нам.

Међутим, много важније од тога што је „Делез” продао ланац који је пре две године купио заједно са „Максијем”, „Темпом” и свим осталим малопродајама у неколико земаља региона (Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Бугарска, Албанија) јесте питање – шта ће се дешавати са мрежом „Делеза” у Србији.

Чим је белгијски ланац купио „Делта макси” целу групу је поделио. Под централу у Београду су стављени Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, док су Албанија и Бугарска издвојене. На крају 2012. „Делез” група је имала 41 објекат у Босни и Херцеговини, 43 у Бугарској, 363 у Србији, 24 у Црној Гори, 268 у Грчкој и 193 у Румунији.

Што се тиче Србије, продаја одељка у Албанији, не би требало да утиче на пословање групе. На крају 2012. године „Делез група” имала је 363 продавнице у Србији и 10.860 запослених.

Осим тога, било је информација и да ланац у Црној Гори не послује задовољавајуће, па је и његов опстанак под капом београдске централе био под знаком питања. Међутим, како су нам сада рекли у централи „Делеза”, читава југоисточна Европа, укључујући и Црну Гору, за њих је веома обећавајућа.

– Малопродајни канали овде нуде јаке могућности за раст, а ми и даље имамо простора за унапређење, на пример, у погледу присуства приватне робне марке. Само у овој години у Грчкој, Србији, Румунији и Бугарској, заједно са Индонезијом, имамо у плану да отворимо 150 продавница – наводе у „Делезу”.

Што се тиче даљег развоја у Србији, за ову годину се не прецизира колико ће бити отворено нових објеката.

– Поред тога што смо усмерени на убрзање органског раста, фокус „Делеза” у Србији је на оперативној ефикасности, нарочито на побољшању услова набавке, реновирању наших објеката и остваривању даљих синергија унутар саме групе – кажу.

Један од највећих пројеката „Делеза” у Србији ове године биће изградња великог дистрибутивног центра. Камен-темељац биће положен 25. априла у Старој Пазови, у близини Београда.

Белгијска „Делез група” купила је пре две године од „Делте” ланац „Делта макси” за 932,5 милиона евра. Како је овај трговац већ пословао у Грчкој и Румунији, куповином „Максија”, преузимањем радњи у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Бугарској створено је тржиште са око 50 милиона људи.

----------------------------------------------

Још нема спајања „Агрокора” и „Меркатора”

Иако је било најављивано, још нема ништа од спајања хрватског „Агрокора” и словеначког „Меркатора”. Ово уједињавање би из корена променило и „крвну слику” српске малопродаје, будући да би подразумевало спајање „Идее” и „Меркатора”. Пре свега месец, два чинило се да је ствар готово решена, али јуче нам је из самог врха менаџмента једне од ове две фирме, на питање шта се дешава са најављиваним удруживањем речено: „ко би то више знао, искрено”.

Уколико би до удруживања евентуално дошло, спојени „Идеа” и „Меркатор С” (у чијем је саставу и „Рода”) имали би 290 продавница и тиме се опасно приближили „Делезу” („Макси”, „Мини макси” и „Темпо”).

Словенци, међутим, никада нису крили да не желе Хрватима да продају свој највећи трговински ланац. Међутим, питање је колико управа може да задржава продају, јер како показује финансијски извештај за 2012. годину, целокупна „Меркатор група” забележила је губитак од 103,6 милиона евра. Није, међутим, тајна да ни „Идеа” не стоји сјајно. „Агрокоров” „Конзум” у Хрватској јесте исказао добит, али њихов огранак у Србији већ годинама има губитке.

Коментари0
af063
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља