Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Амерички дрекавац

Ни гладни ни жедни ми, који смо дошли у Обећану земљу са жељом да померимо стандарде живота, не подсећамо на кубанске дођоше жељне пиринча и свињетине, са заборављеном вером и кастрираном традицијом, апсолутном доминацијом тамошњег Свемоћног!

Пожртвовану, несебичну, вредну, Кубанку мог живота и најбољег америчког пријатеља, послао ми је на добро и на пријатељство што се свећом тражи, Онај који исељеницима не да да се тек тако угуше у новонасталим  кризама и депресијама.
Тамара је била једино светло које се назирало у тунелу неизвесности и моралне оскудице тих првих досељеничких година и увек!

Не питајући се јел’може и треба, колико ће претећи … на своју штету ако треба али једнако на услузи.


Узлазна амплитуда америчког, малверзационог таласа  пре десет година се поклопила са кулминацијом  Тамариног и Енрикеовог седмогодишњег истрајавања и заслуженог тријумфа у земљи снова.

Радили су вредно и штедно као и сви њихови који се избаве из раља кубанског живота, били лојални новим законима и купили стан уз отплату на 35 година.
Некретнине купљене деценију пре су очекивано достигле свој врхунац и чинило се да ће тренд успона златне грознице бесконачно да траје. 
Власницима је упала секира у мед и мало ко је остао имун на колективну хистерију око трампе старих отплаћених инвестиција за китњастије, неумерено веће и богатије-нове кућерине које су ницале свугде.
Са првим отплатама кредита маске су спале.

Било је јасно да је потписан пакт сопствене велеиздаје и да у тој трци са банком не могу победити.

Задужења су била енормна, камате зеленашке.
Кућа од 500 квадрата (велелепно здање са базеном, алејом палми, артистичким оградама, спремна за приказивања и дивљења),  у коју су се преселили наши кубански пријатељи била је огромна за њих троје и једно куче.

Свикнутији на шпекулантске трендове су зарадили на трансакцијама тих дана огромне паре.

Наши Кубанци, након пет година, су изгубили и јаре и паре!
Покондирени, чији је рејтинг у сопственим очима нарочито скочио, нису могли да остану имуни на хипнотишући шарени калеидоскоп банкарске обмане и сопствене неумерености.

Задуживали су се више и више чекајући на свог кеца у рулету надуваног, пластичног балона који се лелујао у ритму зајежљивих богаташа.

Мало после, многи су постали незапослени и нису могли више да прате корак са дажбинама које су пристизале на плаћање сваког првог у месецу и извукли су дупло голо. Шипак!

Остали  су кратких рукава са рецесијом као јединим савезником у дугорочно потписаном пакту плаћања доживотних задужења за кућерине које су званично на тржишту коштале упола мање.
Истина јесте да је људска природа неутољена и коцкарска, да често маши знакове поред пута, претиче у кривини и не зна кад треба над провалијом да стане!

Кад сјај добро утренираних лажњака толико заслепи штрасом преваре напаћену душу кукавца која једино жели своје место под сунцем, да се скраси и смири… није тешко заборавити да се са ђаволом тикве не саде и да има мера докле може шта.
Тако је то на свим меридијанима и свугде где лако дође-лако и оде!
На дан избацивања, док су Тамара и Енрике били на послу, изненада су јачи у режији силе и моћи  провалили врата и избацили скупоцене, углађене, са укусом одабране ствари и намештај и назвали мене (негде излистаног пријатеља) да преузмем две керуше, бигла и лабрадора из куће која је отишла на добош.

У фарсичној бризи за кућне љубимце, сву имовину које је неко зарадио својим рукама и знојем, судски посланици су ишутирали насилнички и осветнички у инат онима који су се усудили да остану без посла и пара.
На травњаку испред куће и две затворене гараже, између чемпреса и палми уоквирених ситним жутим цватом…снага, моћ и правда законика најмоћније земље на свету, који штити само добитнике.
Код комшије у сенци трема шћућурена, тиха, скрхана и уплакана због неправде, издаје, отмице, немоћна да ишта промени, Тамара са сином.
Сав труд, рад, зној, вољу, снагу, љубав, амбиције, наду… растурио је дрекавац који је дуго вребао у заседи и смишљао како да раскући туђу муку, кућевину, очевину, мајчевину... Може му се, јачи је!

Таман помислиш да можеш да предахнеш, да ти је потаман у животу … неки усуд крене да ровари и наврат-нанос истумба све. Ма колико радио право, поштовао прописано, арчио себе ,не да се!
Рече ли оно Балзак да је пут до пакла поплочан добрим надама?

Гордана Матић Симовић
Флорида

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.