Храм у Јајинцима и недовршен – живи

Верници из Јајинаца и села Раковица пету годину заредом Васкрс прослављају у незавршеној цркви тик уз Спомен парк Јајинци. Грубим грађевинским радовима под куполом богомоље посвећене Светом Кирилу и Методију не назире се крај, а и оно што је саграђено мораће да се поправља. Кров  прокишњава и, ако здање ускоро не буде покривено, Српску православну цркву ће то коштати додатних 70.000 евра. Јер, како каже Горан Стефановић, директор фирме „Црна Трава пројект”, главног извођача радова, у том случају мораће да буде потпуно санирана бетонска конструкција.

– Купола није заштићена термо и хидроизолацијом, нити је покривена алуминијумским лимом, како је пројектом предвиђено, и тако стоји годинама. Тај посао изискује око 50.000 евра. Ако за то новац не буде обезбеђен колико сутра, бићемо у још већим проблемима јер ће онда ти радови коштати више. До сада је уложено око 220.000 евра, а за завршетак храма и изградњу парохијског дома биће потребно још 250.000 евра, не рачунајући осликавање цркве – објашњава Стефановић.

Сав до сада уложени новац прикупљен је од донација, а такав начин „кап по кап” прибављања средстава тражи време, које није савезник богомољи у Јајинцима.

Потешкоће су од самог почетка пратиле њено пројектовање и изградњу, али нису обесхрабриле свештенство цркве, нити пројектанте – академике и архитекте Бориса Подреку и Бранислава Митровића. Они не губе наду и веру да ће објекат, чија је градња започета 2004. године, бити завршен. Оригинално архитектонско здање са елементима цркве Богородице Љевишке расло је у пројектанским бироима од 1996. до 2002. године и плод је, каже Митровић,  дијалога и компромиса између СПЦ, архитеката и блаженопочившег патријарха Павла, који је благословио пројекат.

– Поједине колеге, људи из редова цркве и верници тај објекат не доживљавају као њима блиску слику онога што мора да представља православну цркву. Ослањали смо се на византијске пропорције у обликовању храма, али он није пројектован тако да подражава традиционални српски стил градње цркава. Архитектура храма је савремена. Здање има сведену кубичну форму, његови делови су наткривени приступни простор, крстионица, библиотека, простор за хор и зид, односно ходник предвиђен за паљење свећа. Њега смо изместили из цркве и он је замишљен тако да храм и зид формирају међупростор за паљење свећа у који могу доћи сви који желе да се поклоне жртвама некадашњег стратишта у Јајинцима – наглашава Митровић.

Парохијски дом у порти храма и даље је само скица на папиру. Под његовим кровом наћи се сале за културне манифестације, спортске активности, биоскоп, канцеларије, кухиња и два стана. Премда комплекс још није завршен, богослужења се обављају од 2008. године.

– Црква је светиња и дом Господњи без обзира на њен облик. Свидела се нама или не, то је пре свега дом молитве за око 20.000 парохијана. Блаженопочивши патријарх Павле је препознао лепоту ове цркве. Он је увиђао да је лепота у различитости. Није најбитнији изглед него духовност – каже Владимир Калезић, старешина цркве Светог Кирила и Методија.

------------------------------

СПЦ није конзервативна у архитектури

Када је пре 17 година Борис Подрека, замољен од свештеника Димитија Калезића и академика Дејана Медаковића да пројектује цркву, позвао колегу Бранислава Митровића да му помогне, он је рекао: „добили смо врућ кромпир”.

– Имао сам у виду да је реч о осетљивој теми због навика које постоје у пројектовању храмова у Српској православној цркви. Међутим, кроз дијалог са свим учесницима сам схватио да СПЦ није конзервативна, него су конзервативни људи и архитекте који нису спремни да разговарају. Много је једноставније са готовим формулама и рецептима изаћи пред инвеститора. Данас влада поплава компилаторских пројеката који буквално пресликавају старе храмове попут Грачанице, не уносећи елементе савременог градитељског и архитектонског размишљања у те објекте – истиче Митровић.

Такав модел Митровић не прихвата зато што верује да без искрености и енергије коју пројектант преноси на објекат нема добрих резултата. Он и Подрека задали су себи да направе амбијент у којем ће верници препознавати оно што осећају када улазе на пример у Пећку патријаршију, или неку другу традиционалну сакралну грађевину.

– Црква у Јајинцима некоме ће се свидети, а некоме неће. Тврдим да је промишљена и пројектована одговорно, са великим страхом и бригом да ли ће верници то разумети. Ако не усвоје форму, надам се да ће осетити енергију која је у тај простор уткана. Пре свега, енергију патријарха Павла, који нас је искрено подржао. Разговори са њим су били слушање тишине. Сведени у речима, а веома захтевни у закључцима. Његова порука била је да се верници у цркви морају осећати као код куће – сматра Митровић.  

------------------------------------

Прва црква од Вождовца до Белог Потока

Отац Димитрије Калезић, који је осамдесетих година прошлог века опслуживао тадашње делове Кумодрашке парохије – Јајинце и село Раковицу, 1989. године затражио је од надлежних сагласност за градњу храма. Црква је добила 80 ари земље у шуми поред заједничке гробнице стрељаних за време окупације у Другом светском рату. Градске власти одобриле су градњу 1993. године, каже Калезић.

– На потесу од вождовачког храма Светог цара Константина и Јелене па до Белог Потока тада није било цркве. Питао сам патријарха Павла да зидамо цркву и он је то одобрио. Посвећена је Светом Кирилу и Методију, који су овим просторима прошли 863. године на путу у Велику Моравску – истиче Калезић.