Безбедност препарата против комараца још није испитана

И ове сезоне ће се препарати за сузбијање комараца распршивати над нашим главама, а да њихова безбедност још није до краја испитана и апсолутно потврђена. У најбољем случају, који већ делује тешко остварив, њихова нешкодљивост биће оверена тек пред Нову годину. Потенцијални ризик по људе од препарата за ларве, којима се летеће напасти у некој врсти „превентивног самоодбрамбеног рата” нападају још пре него што се излегу, биће израчунат знатно касније – тек 2016. године.

То не значи да евентуална опасност од препарата против комараца уопште није проверена. Њихова регистрација траје и по две године управо због озбиљности тестова којима се подвргавају.

Европска унија је 2000. године променила своју регулативу о биоцидима – препаратима за сузбијање штеточина. Тада су прописани рокови у којима је за разне активне супстанце, састојке на којима се базирају биоциди, морају доставити целовити технички досијеи, са потпуном проценом ризика. Потом је и за сваки препарат начињен од неке активне супстанце неопходно саставити технички досије са проценом изложености и ефикасности и карактеризацијом ризика у разним начинима примене. Биоциди, међутим, нису повучени са тржишта, будући да ниједан од њих није пуштен у промет пре него што је већ прошао такође веома детаљне провере.

Тако се и код нас за запрашивање из ваздуха и даље користе препарати на бази ламбда цихалотрина. Технички досије за препарате засноване на њему, кажу у Министарству животне средине, у Европи се мора доставити до октобра 2013. године. У Србији је, пошто је израда такве студије веома обиман, комплексан и скуп подухват, рок продужен до краја ове године.

– Ниједан од произвођача или увозника таквих препарата није доставио технички досије. Знајући колико је захтевна обавеза која је пред њима, мало је вероватно да ће то ико учинити пре рока. Код нас ће припремање досијеа за биоциде којима се комарци сузбијају из ваздуха бити помало специфично, јер у Европи се практично више нигде комарци не третирају из авиона. Зато ће домаћи снабдевачи таквим препаратима морати да доставе и процену ризика од такве употребе. Они су врло едуковани и свесни својих обавеза, тако да, иако не могу ништа да тврдим, верујем да ће досије послати до краја године – објашњава Биљана Миленковић, из Министарства животне средине.

Без обзира на поверење министарства, неки од тих снабдевача нису толико уверени да је посао могуће завршити на време.

– Рок који нам је задат, пре свега, није одговарајући, чак ни према прописима ЕУ. У њима је назначено да се ове године мора предати досије за ламбда цихалотрин као активну супстанцу, не и за препарате који су на њему базирани, за које се досијеи морају саставити до 2015. У року који је наше министарство задало немогуће је завршити све анализе. Само тестови стабилности препарата трају две-три године. И од осталих снабдевача чујем да им је немогуће да све заврше на време. Прича се незванично да ће рок ипак бити продужен – каже професор Сурен Хусинец, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију и власник београдске фирме „Дуохем”.

Ако не буде одобрено додатно време, „Дуохем” ће производе, каже Хусинец, и даље продавати у Европи и свету. Али, у Србији, пошто се овде за сузбијање одраслих комараца из ваздуха готово искључиво користе биоциди на бази ламбда цихалотрина, људи ће се начешати, јер препарата више неће бити у промету, упозорава саговорник „Политике”. Истина је да је Европа запрашивање летећих напасти из ваздуха безмало заборавила, али она то себи може да приушти, јер тамо нема канала закрчених ђубретом, разрованих улица препуних локци и свих осталих елемената комуналног хаоса, који представљају савршена легла за комарце. Зато је код нас третман комараца из авиона још увек неизбежан.

И у Србији се, колико год је могуће, крилате пијавице затиру још док су у стадијуму ларве. За то се користе биоциди чија су активна супстанца бактерије, те они и нису класификовани као опасни производи. Рок да се за њих достави технички досије је мало лагоднији, јер је зацртан за 2016. годину.

– Времена има, али има и много посла и много трошкова. Само једна анализа кошта и неколико десетина хиљада евра, а нужно је обавити десетине анализа. Било би лакше да у Србији постоје институције акредитоване за све те тестове, али већина се мора завршити у свету, чак не ни у Европи, пошто ни она нема установе за све врсте анализа. Ми смо европске прописе преписали, али нажалост, нисмо створили институције неопходне за њихово спровођење – оцењује Данијела Димитријевић, директорка фирме „Биоеколошки центар” из Зрењанина.