Сајбер-пљачка века

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Подухват је већ добио епитет „сајбер-пљачке века” – у две операције које су трајале по само неколико сати, из банкомата у Њујорку и још двадесетак земаља криминалци су покупили 45 милиона долара. Пљачке – без маски на лицу, аутомобила за бекство и других реквизита – обелодањене су тек кад је седморо од осам чланова банде из Јонкерса, града у непосредном суседству Њујорка, у уторак по подне изведено пред суд и прочитана им оптужница.

Према ономе што је изнето, операција су изведене са „хируршком прецизношћу”: прва 21. децембра прошле године, а друга 19. фебруара ове, уз несумњиво добро планирање и ефикасну реализацију. Екипа која је то извела била је подељена на хакере, компјутерске провалнике и на уличне оперативце, „кешере”.

Најпре је проваљено у систем неименоване компаније у Индији која у име страних банака-клијената обрађује трансакције „припејд” кредитних картица „виза” и „мастер кард”. То су картице на које је депонована одређена свота која може да се потроши.

Хакери су нациљали картице које је издала Рек банка из Уједињених Арапских Емирата, покупивши њихове бројеве и „пин кодове”, да би потом у централном рачунару избрисали њихове лимите. Ти подаци су затим пребачени на магнетне траке лажних картица и операција је могла да почне.

Украдени су подаци са само пет картица и послати сарадницима у 20 земаља који су такође кодирали своје лажне картице. Акција је 21. децембра обављена у исто време и за само неколико сати извучено је пет милиона долара.

Организатори су све то пратили преко компјутера, да им сарадници не би закинули провизију.

Банке нису подигле узбуну да не би изазвале панику код својих клијената, а сем тога није оштећен ниједан појединац, па је ствар само пријављена полицији. У Америци истрагу је повео Еф-Би-Ај.

Следећа акција, која је, по своти опљачканог новца – 40 милиона долара – била много успешнија, обављена је 19. фебруара. За њу су проваљени бројеви и шифре 12 картица Мускат банке из Омана и примењена иста метода њиховог умножавања. Извршено је укупно 36.000 трансакција у акцији која је трајала 10 сати. У Њујорку је екипа од осам „кешера” за то време у 2.904 трансакције извукла 2,4 милиона.

Најпродуктивнија у другом делу операције била је посада која је оперисала у Јапану, укравши 10 милиона, између осталог и зато што је на неким тамошњим банкоматима веома висок лимит за појединачно подизање новца: то је свота у јенима еквивалентна суми од 10.000 долара.

У Њујорку су све пљачке снимљене сигурносним камерама, тако да је истрага имала почетни траг. После хапшења провалника заплењено је неколико стотина хиљада долара у готовини, један број луксузних „ролекс” сатова и два аутомобила: један „мерцедес” џип и један „порше”.

Осми члан ове сајбер-банде чије је име изнето – Алберто Лахуд Пења (23) – успео је да побегне у Доминиканску Републику, где је од стране непознатих починилаца убијен 27. априла. Мотив није била пљачка јер је пакет од 100.000 долара који је имао при себи остао недирнут. Пења се сматра вођом њујоршке екипе, док се за њене остале припаднике износи само да један има 35 година, а остали између 22 и 24.

По обиму, ова пљачка је спектакуларнија од претходне највеће, оне од 11. децембра 1978, када је криминални синдикат Лачезе опљачкао пет милиона у готовини (17,6 милиона у данашњим доларима) који су из немачких мењачница транспортован на њујоршки аеродром „Кенеди”. Пљачка је извршена отмицом комбија који је карго са новцем пребацивао из авиона до аеродромског сефа. Већина пљачкаша је потом убијена, неки су приведени правди, али опљачкани новац није пронађен. Овај подвиг је био и подлога за неколико холивудских филмова.