понедељак, 10.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.05.2013. у 22:00 Александар Апостоловски

Амфилохије прогласио Његоша за свеца

Икона светог Петра Другог, ловћенског тајновидца (Фото Светигора)

Митрополија црногорско-приморска, на челу са митрополитом Амфилохијем, свештенством и бројним народом, прогласила је јуче Петра Другог Петровића Његоша свецем. Свечаним уношењем иконе Светог Митроплита Петра Другог у Храм Рождества Богородице Цетињског манастира, јучерашњи дан, 19. мај, на нивоу Митрополије црногорско-приморске, установљен је као датум празновања Петра Другог Петровића Његоша као светитеља.  Митрополит Амфилохије за „Политику“ каже да је свечано уношење иконе у цркву на Цетињу, као што се то практикује, део припрема за Његошеву канонизацију на нивоу Српске православне цркве.
– Ту икону је урадила настојатељица манастира Дуљево, мати Ангелина, која је академски сликар и иконописац. Та икона је јуче свечано унета у Храм и остала је у току литургије, поред кивота Светог Петра Цетињског, Његошевог стрица. Отпојана је и уобичајена песма у част Светог Петра Другог у току Богослужења, које сам вршио са свештенством, ђацима Богословије цетињске и бројним народом. Све је ово уобичајена припрема за Његошево саборско прослављење, односно за канонизацију која се очекује на заседању Светог архијерејског Сабора у Београду – наглашава митрополит Амфилохије, прецизирајући да је Његош проглашен светим на територији Митрополије црногорско- приморске.

Према речима Амфилохија, митрополит Петар Други Петровић Његош је попут Светога Саве и свога стрица, Светог Петра Цетињског, сведок Христовог васкрсења.
– Његош је цетињски пустињак и ловћенски тајновидац. Тако је већ написано на његовој икони. Његош је и свој живот провео у служби косовског завета. То нарочито потврђује његов чувени стих: „Нада нема више ни у кога, до у Бога и у своје руке. Надање се наше закопало, на Косову, у једну гробницу“. Његошево тумачење Косова као гробнице, јесте директно везано за Христову гробницу у Јерусалиму – истиче Амфилохије.
На питање „Политике“, очекује ли да ће на мајском Сабору СПЦ међу владикама бити отпора према Његошевој канонизацији, Амфилохије каже да, колико он зна, у нашој Цркви постоји веома велико поштовање према Петру Другом Петровићу Његошу.  
– Иницијатива је покренута још од 1855. године, када су Његошеви посмртни остаци пренети са Цетиња на Ловћен. А што се тиче отпора на мајском Сабору, око светаца увек има дилема, још од памтивека. И око Светог Петра Цетињског је било дилема, нарочито од аустроугарске политике, чак и од митрополита Стратимировића – наглашава митрополит црногорско-приморски.
Да подсетимо, на дневном реду Мајског сабора СПЦ, који сутра почиње у Београду, и трајаће до 3. јуна, једна од најављених тема биће предлог Амфилохија да СПЦ прогласи великог песника, државника и владику  свецем.
Упитали смо Амфилохија да ли је, поводом његовог предлога за канонизацију и јучерашњег чина проглашења Његоша за свеца на нивоу митрополије, имао контакте са владајућим естаблишментом у Црној Гори?
– Што се тиче каконизације Његоша, нисам имао контакте са људима Мила Ђукановића, али је познато да је Митрополија обновила захтев да се врати Његошева црква на Ловћен и да се у њу похране мошти Његошеве. Он је сам 1846. године подигао црквицу своме стрицу и ту је рекао: „Овде да ме сахраните“. То је поновио и пре свог упокојења и чак је рекао да ће, ако му не услише ту молбу, са том раном отићи у гроб и оставити проклетство – каже Амфилохије.
Коментаришући реакције политичке јавности Црне Горе око „светог Његоша“, митрополит Амфилохије каже да је оно засновано на „марксистичко-титоистичкој концепцији Његошевог целокупног дела“.
– У секуларизованом и антихришћанском тумачењу Његоша, он се малтене проглашава за атеисту и револуционара. По неким аналитичарима у Подгорици, чак ни његова поезија нема везе са Богом. А подсећам да је владика Николај рекао да је Његош најрелигиознија личност у историји српског народа – указује Амфилохије.
Коментаришући јучерашњу канонизацију Његоша, протојереј-стафрофор  др Велибор Џомић каже да су одувек, у православној цркви, свеци прослављани најпре на нивоу верног народа и свештенства једне епископије или митрополије.
– Тако је и са Његошем. У овом случају је потврђено поштовање митрополита Петра Другог Петровића Његоша на митрополијском нивоу. А након редовне процедуре, одлуку о његовој канонизацији треба да донесе и Сабор СПЦ. Код католика је тај пут обрнут. У Руској цркви, постоји пракса да се и само на локалном нивоу, епархијском или митрополијском, неке личности поштују као свете. Људи обично банализују ствари, из незнања, зато што они познају само категорију свеца. А не знају да има различитих светих, божјих људи - прецизира Џомић.

---------------------------------------------------------

Од 1981. године на Сабору ништа ново
Одговарајући на питање „Политике“, да ли очекује да ће његов говор на митингу на Тргу републике, бити тема предстојећег Сабора СПЦ, митрополит Амфилохије је рекао да ће ситуација на Косову и Метохији, као и у епархији рашко-приренској, бити сигурно једна од најважнијих тема.
– То је стална тема нашег Сабора, још од 1981. године, тако да ових дана, ту неће бити ништа посебног ни новог – напомиње митрополит.

Коментари0
5162e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља