Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има наде за наше малинаре

Чачак – У чилеанском граду Талки, 15. и 16. маја одржан је седми међународни семинар о производњи и промету јагодастог воћа који слови као централни догађај у свету за пресек стања и давање препорука у овој области воћарства. Међу 350 учесника из те земље, Аргентине и Перуа, европске истраживаче, по позиву домаћина, представљао је мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од наших водећих стручњака за малину.

У десет последњих година Чиле је један од четири најјаче државе у свету по производњи и извозу воћа и грожђа, па придаје велики значај неговању јагодастих врста.

– Просечна производна површина под малином у Чилеу је 76 ари. Принос 3,9 тона по хектару. Упркос жељи да се што више механизује процес производње радна, снага је и даље незаменљива, па је однос ручне и механичке бербе малина 98 према два процента – саопштио је председник Светске организације произвођача и прерађивача малине (ИРО) Антонио Домингез, који је и директор компаније „Чилеалиментос”.

Учесницима семинара, путем видеа, обратио се и Марек Павлонка, директор Удружења прерађивача и извозника воћа из Пољске. Он је навео да и поред климатских неприлика у две претходне године, производња малине у његовој земљи бележи рекордне резултате и креће се око 100.000 тона. Али, током зиме и пролећа услови су и даље остали неповољни, па малина у Пољској уопште није цветала, због чега се очекује пад приноса у овој сезони.

Описујући стање у производњи јагодастог воћа у Србији, мр Александар Лепосавић навео је да је рђаво време узроковало пад производње у прошлој години од чак 55 одсто.

– То се наставља и сада, тако да се не очекује значајнија стабилизација прилика. Али, за разлику од малине, у Србији је лане после четири године, производња купине доживела опоравак и таква тенденција наставиће се и у овој сезони. Раст производње у нашој земљи, такође, бележи високожбунаста боровница – поручио је Лепосавић.

Он је, насупрот неким лошим подацима, на опште одушевљење присутних у сали приказао и произвођаче који, благодарећи доследној примени препоручених мера, постижу приносе од 25 па чак и 30 тона врхунске малине по хектару. Као примере навео је Љубишу Ракинца, Драгана Сталетовића и Новицу Јанићевића из општине Штрпце на Косову и Метохији, као и Света Караклајића из Ивањице.

----------------------------------------------

Губимо примат

Према подацима ИРО за 2011. годину, род малине у Пољској износио је 113.000 тона. Друга је била Србија са 85.000, испред САД (73.000) и Чилеа (46.000). Прошле године водећи произвођач у свету остала је Пољска (75.000), испред Чилеа (40.000) и Србије (37.000).

Наша земља је 2006. била прва сила света са производњом од 90.000 тона или за трећину више од другопласираних Сједињених Америчких.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.