Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рециклажа – уносан посао

Секундарне сировине, најбољи посао у Србији

Недалеко од Обреновца, у месту Звечка, налази се једна од неколико стотина малих породичних фирми регистрованих у Србији за прикупљање секундарних сировина. Рециклажа, најмлађа индустријска грана у нашој земљи, једина је у време светске економске кризе бележила раст и у протекле три године. У овој индустрији запослено је више од 10.000 људи. Многи који нису успели да пронађу посао почели су да се баве сакупљањем секундарних сировина, а неки од њих отворили су и породичне фирме.

Говорећи о својим почецима, Драган Јовановић, власник самосталне занатске радње за откуп и сакупљање секундарних сировина „Код Грегора”, објашњава да 1993. године није било посла и да је тим послом почео да се бави како би прехранио породицу.

– По занимању сам аутолакирер и радио сам тада у Шумадија сервису, али посла ни плате није било, па сам видео шта раде моји познаници и тако ушао у посао. Од другара сам добијао шкољке аутомобила и то ми се осладило: добијете нешто за џабе и лепо зарадите. Када сам почињао тиме да се бавим није ми било пријатно, али када сам видео да су ту паре и да могу децу да ишколујем, заволео сам тај посао – наводи Јовановић, додајући да има троје деце и да су сва деца школована у иностранству, те да син који је завршио Музичку академију сада свира у Берлинској филхармонији.

О могућностима које рециклажа пружа малим предузетницима у сакупљачкој мрежи, говори и податак да у Србији данас постоји 2.200 фирми које се баве сакупљањем и рециклажом отпада, што је, у односу на 2009. када их је било 200, огроман напредак. Поред стручњака, инжењера и еколога, рециклажна индустрија упошљава и сакупљаче секундарних сировина широм земље, који често потичу из маргинализованих друштвених група, пружа им социјалну заштиту и укључује их у легалне токове.

Док нам показује парцелу на којој се налази већа гомила гвожђа, старих кућних апарата, шкољки аутомобила и друге „зарђале гвожђурије”, у двориште Јовановића пристижу комбији пуни разног отпадног метала, сакупљачи се довозе на велику вагу узидану у бетон, мере сировине и истог момента наплаћују робу.

Најчешће нам људи сами довозе отпад, то су углавном бакар и алуминијум, а после пет сати поподне и викендом имамо највише посла. Дневно долази 50 до 60 људи, али и ми идемо на терен по селима када нас неко позове. Сакупљачи могу да узму од 10.000 до 20.000 динара, али понекад и само 2.000. Највише зараде када људима очисте подруме и дворишта – истиче Јовановић.

Како објашњава, у послу сакупљања секундарних сировина треба много да се ради: „До 17 часова, а после тога супруга и ја остајемо да класирамо робу. Конкуренција је велика и то те тера да много радиш.”

– Може од овог посла да се живи, само ако се ради добро. Ово је тренутно најбољи посао у Србији – закључује Јовановић.

Процват рециклаже у Србији забележен је после 2009. године и доношења такозваног сета зелених закона и увођења рециклаже у економски одржив систем. Влада Србије политиком субвенција кључно је допринела развоју рециклажне индустрије. Увођењем таксирања производа, који после употребе постају посебни токови отпада, сви произвођачи, дистрибутери и увозници таквих производа постали су обавезни да плаћају еколошку таксу. Паралелно са тим, уведена су и подстицајна средства за третман посебних токова отпада. Крајем 2009. године почело је субвенционисање фирми које третирају отпадне гуме, а годину дана касније електричног и електронског отпада, акумулатора и уља. Применом начела „загађивач плаћа”, проистеклим из законодавства Европске уније, путем еколошких такси и подстицајних средстава обезбеђени су услови за развој рециклажне индустрије и развој сакупљачке инфраструктуре.

– Сакупљачка мрежа коју чине физичка лица важна је из неколико разлога. Приходи које они остварују, држава опорезује са 10,6 одсто, сакупљачи су у могућности да имају текуће рачуне и подижу кредите. Када развију посао, сакупљачи најчешће постају предузетници или отварају фирме, чиме запошљавају још људи и плаћају пуне порезе и доприносе. На тај начин смањује се број људи који примају социјалну помоћ и налазе се на бироу за запошљавање – истиче за „Политику” председница Удружења рециклера Србије Ана Петровић-Вукићевић.

Да је потенцијал рециклажне индустрије далеко већи од постојећег, говори и податак да се тренутно у Србији рециклира свега 15 одсто отпада, док се у Европској унији рециклира више од 50 одсто.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.