Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Златна матура” прве генерације

Прва генерација Економске школе после 50 година (Фото Б. Ломовић)

Горњи Милановац – Србија ових дана трешти од матурских вечери, па је и прва генерација Економске школе, баш како доликује, обележила 50. годишњицу матуре. Сакупило их се – случај је наместио – тачно педесеторо. А да је младост релативна ствар, показали су у ресторану „Гружа”: коло се вило око столова и по пола сата без престанка, песма није јењавала пуних седам часова, иако су сви били у последњој години седме деценије.

У септембру 1959. године, у тек отворену школу уписало се првих 120 будућих књиговођа и комерцијалиста. Понајвише Милановчана, а било их је и из Чачка, Ужица, Љига, Аранђеловца и још неких места. Четири године потом, 108 их је примило дипломе; тридесетак је наставило школовање на факултетима, сви остали су се, до једнога, исте године запослили.

– Била је то успешна и, уједно, прва генерација школованих књиговођа и комерцијалиста, која је убрзо заменила бројне колеге које су квалификације стекле на послератним брзим курсевима и вечерњим школама. Ушла је у сва милановачка предузећа, у земљорадничке задруге, општинске управе и установе. Четири године касније, са економских факултета вратили су се дипломирани економисти и истакли се као директори фирми, банкари, комерцијални и финансијски руководиоци, представници у увозно-извозним компанијама. Одужили су дуг и данас су сви пензионери – каже Бошко Недић, члан одбора у свим досад организованим годишњицама матуре.

Занимљиво је да је, после економске школе, бар двадесетак данашњих „јубилараца” кренуло, према својим склоностима, другим путевима. Било их је који су добар или највећи део радног века провели као ТВ механичари, библиотекари, пчелари, наставници, професори, новинари, а бележимо и примере песника и дипломата. У поздравном слову, Јелена Глишић је истакла да „нико у нашој генерацији није био криминалац, разбојник ни убица; не знамо ни за једно да је затечено у нечасном занимању – што би песник рекао: ’Имасмо се рашта и родити’.”

Зоран Дмитровић провео је 24 године на челу Модне конфекције „Рудник” која је имала седам фабрика у пет општина.

– Дошао сам на чело Конфекције када је имала 1.100 запослених, а кад сам отишао, радило их је 4.750. „Рудник” је, у веома развијеној милановачкој привреди, био највећи извозник. Године 1989. донели смо са страног тржишта 40 милиона немачких марака. Више од 85 одсто укупног капитала предузећа чинила су сопствена средства. Данас је, као што знате, све друкчије – прича нам Дмитровић.

Матије Петровић је, учећи економску школу, све време „нешто мајсторисао”. Његова љубав није било књиговодство, па је, већ 1968, отворио једну од првих приватних радњи у Милановцу – ТВ сервис. Констатинка Глишовић постала је библиотекар, Бранислав Јаковљевић радио је у књиговодству, али је „тек продисао” кад је у свом пчелињаку успео да изброји више од стотину кошница.

– Пошла сам у економску школу, јер друге у граду није било, али мој сан је дипломатија. После економског факултета и магистратуре, пријавила сам се на конкурс МИП-а за младе дипломате. После тестова (под шифром), била сам трећа у рангу, а примало се десеторо. Кад су отворили шифре, видели су да нисам члан СК. Срећом, пресудио је министар Мирко Тепавац: „Хоћемо младе и образоване, па шта ако нису сви са партијском књижицом!” Почела сам као аташе за културу и информисање у Бону, радила у амбасадама у Хелсинкију, Будимпешти и, у најгоре време по Србију, била отправник послова у нашој амбасади у Ослу – говори нам Милица Радојковић, која управо ради на докторској дисертацији „Улога масмедија у остваривању политичког маркетинга”.

Сви су „јубиларци” закључили да им је прослава пола века матуре била најлепша до сада, а славили су сваких пет година. Одлучили су да се, од сада, састају сваке последње мајске суботе. Док је иједно у животу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.