Петак, 30.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кратак прилог неразумевању Србије

Немам поверење у истраживања јавног мњења у Србији. Склони смо да дајемо политички и друштвено прихватљиве одговоре, да се сакријемо и утопимо у општи став, да се не разликујемо. Чувамо се. Знамо шта чинимо онима који на било који начин нису исти као ми.

У овом тренутку актуелан је „сукоб између државе и цркве”. Када се каже „држава” мисли се на владу а под „црква” мисли се, наравно, на Српску православну цркву. Иако мислим да је тај сукоб, нажалост закаснео, привремен и површан, он делује логично јер су једна наспрам друге, влада у коју, по свим истраживањима, грађани и грађанке имају најмање поверења, и СПЦ у коју имају највише поверења.

Разлика у поверењу постоји и када су у питању генерално омражени политичари и вољени црквени великодостојници. Авај, држава и СПЦ су се тако испреплели, толико личе, да не знам тачно на чему се заснива та разлика у поверењу.

Тако приликом сахране посмртних остатака Карађорђевића у црквеној порти верници звижде председнику Владе Републике Србије који држи говор над одром краља. Умирују их претендент на престо и председник световне републике речима: „У цркви смо!” Тај исти председник световне републике се крсти кад убаци гласачки листић у кутију. Ко разуме, разуме.

Политичарима се, често оправдано, замера да једно говоре а друго раде: „Лажу нас и краду. Сви”, кажу скоро сви. „Мисле на себе а не на опште добро, узимају сумњиве кредите, граде и купују велике куће, возикају се скупим колима, троше на провод и љубавнице... Политичари су сви исти”, иако знамо да нису.

Последњих дана, међутим, медији су пуни лоших слика о СПЦ које све више личе на скандале у које су уплетени политичари. Али Цркви се поводом питања кршења 10 божјих заповести свакодневно пружа опрост.

Да подсетим: „Не убиј”, каже заповест. Ко може да заборави освештање паравојних јединица током ратова у Босни и Хрватској, слике Филарета с митраљезом па до његовог недавног позива на војни удар... Да ли је он због тога у цркви осуђен или из ње избачен?

Наравно да није. Прећутано је. Значи опроштено. Као што ће очигледно бити прећутане, дакле опроштене, и све страхоте изречене на митингу о Косову у Београду.

„Не чини прељубе”, каже Православна црква! Поводом овог питања сам наишао на занимљиву разлику с Kатоличком црквом где заповест каже: „Не сагреши блудно!” Дакле, формално гледано, Качавенда није чинио прељубу већ се само огрешио о католичко „блудно сагрешење”.

Исто може да се примени и на Пахомија и о томе су сагласни црквени и световни судови који су случајеве гурнули под тепих, то јест у фиоку. Деси се тим поводом и понеко пензионисање па и разрешење владика али, по мом мишљењу, недовољно јасно и гласно.

„Не кради”, кажу и световне и божје заповести. Неки министри седе у затвору, а некима се суди због злоупотребе положаја и незаконитих кредита. Црква је, међутим, попустљивија према својим грешницима. Узео човек из касе милион евра у кешу!

И? Нико гласно не пита откуд тај милион у кешу у сефу СПЦ. У време заседања Светог синода возни парк испред Патријаршије луксузнији је од паркинга испред било које државне установе. Неке владике се не либе да без стида и срама јавно приказују луксуз у коме живе.

Наравно, нису сви црквени великодостојници исти, као што то нису ни политичари. Немогуће је не поштовати духовност и људску и хришћанску скромност покојног патријарха Павла. Немогуће је поштовати оне у цркви који се на њега нису угледали.

Ваљда је јасно да имам различит однос према вери и верницима свих религија, које искрено поштујем, и према црквама као институцијама које не поштујем и критикујем када саме забораве вредности које заговарају.

Мислим да постоје два разлога још увек великог поверења у СПЦ. Први су традиција и духовне вредности као друштвено и културно наслеђе Срба и Србије. Други, по мом мишљењу важнији, је наметнута неупитност православља као основног обележја српског идентитета.

На држави је тежак и дуготрајан задатак да кроз јачање својих институција тај идентитет обогати и аспектом демократског грађанства. То подразумева и апсолутно поштовање верских слобода али и јасну одвојеност државе и цркве.

Само тако ће се изједначити поверење грађана у ове две институције.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.