Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава обесмишљава реституцију

Хотел "Београд" чека одлуку суда

Враћање одузете имовине у Србији кренуло је у почетку веома глатко, али је већ код вреднијих некретнина – запело. Престонички хотели „Београд” и „Сплендид” таман што су доспели у руке бивших власника опет су под спором. Министарство финансија и привреде поништило је одлуке Агенције за реституцију којимa су враћени наследницима, па хотели за сада остају у власништву „Железница Србије” и Агенције за приватизацију.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да овакве реакције нису биле неочекиване.

– Наша решења су оспорена с бесмисленим образложењима и неизвршивим налозима за Агенцију којима се тражи да се поново утврђују чињенице које је Агенција у поступку већ неспорно утврдила. Када год имамо овако вредну имовину наилазимо на отпор, од локалних власти до државних институција. Уверен сам да се ту ради о појединцима који се крију иза ауторитета тих институција – каже Секулић.

Почетком прошлог века, један од првих доктора економије код нас Владимир Ђорђевић одлучио је да надомак железничке станице изгради хотел који ће понети име престонице. Намена му од тада није мењана, али власништво јесте. Кључна чињеница за враћање имовине Ђорђевићевим наследницима јесте да им је хотел одузет као физичком лицу, а да је национализован као имовина предузећа. Јер у овом другом случају, према закону о враћању одузете имовине и обештећењу – наследници немају чему да се надају.

Министарство финансија je по жалби „Железница Србије”, поништило одлуку о враћању хотела „Београд” зато што је „Агенција за реституцију своју одлуку о враћању бившим власницима засновала на непотпуним чињеницама, чиме је учињена повреда правила поступка и погрешна примена материјалног права”.

Ненад Станисављевић, директор Медија центра „Железница Србије”, тврди да je Агенција за реституцију одбила предлог овог јавног предузећа да се доказ да је овај објекат уведен у капитал железнице изведе економским вештачењем.

Директор Агенције за реституцију каже, међутим, да је тај хотел власништво Републике Србије, а да су „Железнице” само корисници, при чему је јасно да не служи за обављање основне делатности овог јавног предузећа.

– Закон о враћању одузете имовине јасно каже се државна својина по законом утврђеним условима враћа бившим власницима и ту нема ништа спорно – објашњава Секулић.

Агенција је, како тврди, неспорно утврдила да је зграда хотела „Београд” одузета од физичког лица које је у тренутку национализације било власник. О томе постоји и целокупна документација, пре свега из земљишних књига из којих се јасно утврђује след власника.

– Зграда хотела припадала је физичком лицу и она никада није ушла у капитал предузећа хотел „Београд” – каже Секулић.

Владимир Марковић, син наследнице овог хотела, верује да је правда на њиховој страни.

– Можемо да разумемо побуду некога ко је користио ту зграду последњих 60 година потпуно бесплатно. Он жели да пролонгира тај поступак, али ми смо потпуно уверени да ћемо победити – сматра Марковић.

Слично се догодило и са хотелом „Сплендид”. Овај хотел, који се налази у улици Драгослава Јовановића, поред Скупштине града, саградили су 1923. београдски кројачи Живота Лазаревић и Трифун Јовановић. За време рата у њему су боравили Немци, а потом је национализован 1948. Пре неколико година је приватизован, али је убрзо уговор о продаји раскинут. У међувремену је унутрашњост хотела уништена, а зграда напуштена.

Министарство финансија је, међутим, поништило решење о враћању бившим власницима.

– Наложило нам је да прекинемо поступак док зграда у којој се некада налазио хотел „Сплендид” не буде продата у поступку приватизације. То суштински значи да зграда не може да се врати у поступку реституције и да бившим власницима преостаје обештећење. Ако је то званичан став, велика имовина никада неће моћи да се врати у поступку реституције и цео поступак се у добром делу обесмишљава – каже Секулић.

У закону о враћању имовине постоји изузетак – ако је предузеће у поступку приватизације и ако обавља делатност, имовина која служи обављању те делатности не може да се врати под одређеним условима.

– У овом случају једноставно не постоји било каква делатност бившег хотела „Сплендид”, а у то може да се увери и свако ко прође поред те напуштене зграде. Остаје нејасно зашто приватизациони купци више воле да купе имовину од државе него од физичких лица по тржишним условима – наводи директор Агенције за реституцију.

– Изгледа да неки још живе у 1945. и да свет посматрају кроз призму превазиђеног идеолошког система, иако ми кроз поступак откривамо све више неправилности у управљању државном имовином. У великом броју случајева државна имовина служи личним интересима повлашћених појединаца и група, како на локалном тако и на централном нивоу. Не знам у чијем је интересу да те две зграде у центру Београда стоје неупотребљиве, запуштене и ван сваке економске функције, при чему и република и град остају без прихода. Знам само да то сигурно није ни у интересу грађана ни државе, која не само што остаје без прихода него има и губитке, нарочито у случају хотела који користе Железнице – истиче Секулић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.