Динар наставио да слаби

Динар је наставио да слаби. И јуче је, осми дан узастопце, после низа интервенција Народне банке, вредео 114,38 динара за евро што је за 0,3 одсто мање у односу на четвртак. НБС свакодневно брани домаћу валуту и од прошлог четвртка, када је започела с интервенцијама, на тржишту потрошила је 115 милиона евра.

Где је крај посртању домаће валуте није непознато, а први потпредседник владе Александар Вучић изјавио је да евро неће вредети више од 115 динара. Да ли ће та изјава смирити курс – остаје да се види, али ако се цена евра утврђује на тржишту, односом понуде и тражње, како је могуће да потпредседник владе већ данас зна докле ће курс динара падати и где му је крај. Али, о том потом.

Горан Николић из Института за европске студије каже да би Народна банка с једном интервенцијом на тржишту од 100 милиона евра зауставила пад динара, али је питање, из њеног понашања, да ли то жели. Јер, они су на одбрану динара потрошили малу суму.

– Тиме што дозвољава да динар слаби централна банка заправо даје подршку фискалној политици. Курс је индикатор да нешто није у реду и да су зато мере за опоравак економије права ствар. На овај начин се на јавност прави притисак да прихвати тај програм мера – каже Николић.

По њему мало је необично што је НБС у ситуацији када пада вредност домаће валуте оборила референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена на укупно 11 одсто, јер се то каже чини када је валута стабилна. Међутим, треба узети у обзир и да је међугодишња инфлација на силазној путањи. У досадашњем понашању централне банке Николић уочава сигнал да централна банка заправо не жели јак динар. Зато га пуста да полако слаби.

Не треба занемарити, каже Николић , ни понашање оних који имају највише динара, а то су банке, које у ситуацији када динар слаби желе да „изађу” из ове валуте и чија су очекивања да ће се вредност динара стабилизовати на неком нижем нивоу, а још не знају који је.

У НБС остају при томе да су притиске на слабљење динара покренуле лоше вести о стању у јавним финансијама, као и неизвесност у динамици и дубини реформи на плану фискалне консолидације, због чега је неопходно да влада у што краћем року усвоји конкретне мере у правцу смањења буџетског дефицита.

Најава могућег смањења рејтинга земље и негативне препоруке неких страних инвестиционих кућа везано за инвестирање у динар повећали су опрез страних инвеститора према ризицима, што је средином прошле недеље покренуло тренд слабљења динара, навели су у централној банци.

Оцењујући да је повећана тражња за девизама генерисана психолошким факторима, НБС сматра да је за трајнију стабилизацију кретања на девизном тржишту потребно што скорије отклонити неизвесност у вези са будућом економском политиком, односно да је неопходно да влада у што краћем року усвоји конкретне мере у правцу смањења буџетског дефицита.

У последњих недељу дана динар јесте номинално ослабио према евру, али је и даље номинално јачи у односу на крај претходне године и у односу на период од пре годину дана, кажу у централној банци.

НБС ће, као и до сада, уз пажљиво праћење токова девиза и понашања учесника на девизном тржишту, настојати да обезбеди несметано функционисање девизног тржишта и ублажи прекомерне дневне осцилације курса, водећи при том рачуна о карактеру поремећаја на девизном тржишту и девизним резервама земље, навели су у НБС.