Психолошки притисци пре проглашења „вишка” запослених

Свакога дана десетак особа потражи помоћ Републичке агенције за мирно решавање радних спорова због психичке тортуре на радном месту, а у процедури ове агенције тренутно се налази двадесетак спорова. Олга Кићановић, правница и саветница уовој агенцији, не крије незадовољство због чињенице да је у последње три године, од како је ступио на снагу Закон о спречавању злостављања на радном месту, у нашој земљи донето свега десетак правоснажних пресуда за мобинг. Она такође скреће пажњу на чињеницу да преко деведесет одсто особа које се обраћају за помоћ због малтретирања на радном месту има медицинску дијагнозу или је на боловању због мобинга.

– У Србији мобинг има неке карактеристичне „појавне” облике. Запослени у јавном сектору најчешће су жртве политичког мобинга – постојећи радници трпе малтретирање, јер се сматра да су лојални бившој политичкој гарнитури. Жртва мобинга може бити и кафе куварица у неком јавном предузећу, јер руководилац жели да на то место доведе свој „кадар”. Сматрам да ће у овим предузећима мобинг постојати све док она буду „плен” политичких коалиционих споразума, јер ће се свака нова политичка гарнитура отимати о радна места – каже Олга Кићановић.

У приватизованим предузећима психолошка тортура најчешће има циљ ослобађање од вишка радне снаге, а та тортура врши се кроз застрашивање, премештање на друго радно место, вређање и неплаћени прековремени рад.

– Други вид мобинга је избацивање способних, активних и стручних радника и довођење нестручних послушника без радног искуства, како би се у процесу приватизације то предузеће још више обезвредило и продало за џабе одређеној особи. Веома раширен облик мобинга је отпуштање и застрашивање синдикалних активиста у циљу слабљења, уситњавања и политизације синдиката – прича Олга Кићановић.

Наша саговорница истиче да су друштва у коме снажно дувају ветрови транзиције плодна тла за клијање мобинга. Приватизација и транзиција су већ две деценије „алиби” за кршење свих људских права, а страх од губитка посла је покретачки механизам за психолошко малтретирање и понижавање колега.

– Мобинг је психолошко предворје отказа, јер враћању радне књижице увек претходи психолошки притисак на појединца од шефа или групе колега. Мобинг није синоним за вишак узвичника у комуникацији на релацији шеф–сарадници, већ је синоним за психолошко малтретирање у „рукавицама”. Психолошка тортура обично почиње тако што се прекида комуникација са радником или почињу да му се ускраћују битне пословне информације од свог шефа, менаџера за људске ресурсе или пи-ара предузећа – објашњава Олга Кићановић

Жртве високо софистицираног мобинга најчешће су интелектуалци или експерти у свом послу који се суочавају са „празним столом – односно са потпуним одсуством радних задатака. Њима се одузима посао, најчешће без икаквог објашњења, а њихове дужности пребацују се на друге колеге.

– Ове особе често се премештају у архиве, таванске или подрумске просторије, а истовремено добијају исту плату, што рађа анимозитет код колега који имају доживљај да за своју плату раде и туђи посао. Истовремено, фирмом почињу да се шире гласине и кулоарске приче, а трачеви су најважније „споредно оружје” у сваком психолошком рату. У високо софистицирани мобинг спада и „лудачка” контрола сарадника и омаловажавање њиховог рада. Најчешће се дешава да стручњаци одлазе са посла, јер имају алтернативу, а у предузећу остају нестручни и послушни радници – каже Олга Кићановић.

Наша саговорница истиче да радници смањење плате или добијање минималца готово никада не доживљавају као облик „мобинга” од послодавца и објашњава да запослени прихватају све рационалне аргументе за тешку економску ситуацију.

– Они трпе малу и нередовну плату и минималац, јер су свесни тешке ситуације, али не прихватају да их неко понижава – колико год да је економска ситуација тешка, људима су важни хармонични односи на послу – истиче Олга Кићановић.

Коментаришући чињеницу да се на прсте две руке могу набројати правоснажне пресуде за мобинг она истиче да треба направити озбиљнију обуку за судије, јер судски спорови за мобинг трају више од две године.

– Наше судије или не суде, или одбацују ове тужбе, правдајући се чињеницом да нису прошли кроз одговарајућу обуку и да нису едуковани да препознају мобинг. Републичка агенција за мирно решавање радних спорова има рок од 30 дана да реши случај мобинга – каже Олга Кићановић.

Катарина Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

Тужба против шефа не спречава отказ

Олга Кићановић скреће пажњу на чињеницу да готово свака трећа особа која им се обрати за помоћ злоупотребљава институцију мобинга, јер сматра да ће подизање тужбе против шефа да је заштити од отказа – што је нетачно. Особа је „заштићена” од отказа само осам до тридесет дана и то само ако се јави надлежној особи у свом предузећу која посредује у случајевима мобинга.