Ковница новца споменик културе

Зграда Ковнице новца у београдском парку Топчидер стављена је, према Закону о културним добрима, под заштиту државе као споменик културе. Објекат са значајним архитектонским и културно-историјским вредностима, сматра се најкомплекснијим делом архитекте Јосифа Најмана.
Ковница је грађена као наменски објекат од 1927. до 1929. године, а на иницијативу Народне банке Краљевине СХС (Срба, Хрвата и Словенаца) као један од првих модерних индустријских објеката у Београду, формиран и касније дограђиван у виду комплекса.

Архитектонски гледано, овај комплекс делује веома једноставно, али и импозантно. Главна је Погонска зграда са фасадама покривеним вештачким каменом и терановом, али и већим стакленим површинама карактеристичним за модерне индустријске објекте. Спратност је степенаста, од два до четири нивоа, а главно обележје згради дају две куле уз северни део, од којих се западна завршава кубичном куполом. Куле су истакнуте и посебним распоредом и обликом прозорских отвора. На неким деловима фасаде пиластери који раздвајају прозоре откривају обележја архитектуре кубизма.

У послератно време, после 1956. године, западно од Погонске зграде дограђена је једнострана административна зграда, по пројекту архитекте Милутина Јовановића. Стилски је усклађена са главним објектом и са њим је повезана ходником.

Званичан назив ковнице новца ове је Завод за израду новчаница и кованог новца. Мере предострожности приметне су на сваком кораку, што и приличи оваквој, специфичној фабрици.

– Ово је фабрика новца. И као у свакој фабрици, ту су смештене машине. Оне с времена на време застаревају и замењују се новима, али то није сметња да се о овом комплексу зграда веома води рачуна – каже Љубиша Вулетић, генерални директор Завода за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, додајући да се овде не прави само новац (метални и папирни) већ и платне картице, маркице за превоз, рецепти за целу земљу...

Да се о свему води рачуна, сведочи и беспрекорна унутрашњост: слике са увећаним старим новчаницама које су важиле у Краљевини Југославији, у једноставним рамовима, красе зидове, а ту је и обиље цвећа у зимској башти.

У дворишту су стабла и биљке из различитих крајева света. Овде рађају и банане.

– Имамо релативно малобројну екипу која и те како брижљиво негује врт и води рачуна о свим биљкама које расту у окружењу Ковнице и у њеним одајама – објашњава Вулетић.