Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Манастир Бешеново ниче из пепела

Манастир ће бити враћен народу Фото Ј. Слатинац

Бешеновачки Прњавор – Седам деценија на згаришту и рушевинама манастира Бешеново, на јужној падини Фрушке горе, у Бешеновачком Прњавору расте бурјан и шибље. Међутим, коначно је дошло време обнове ове светиње, која је два пута страдала у Другом светском рату. Први пут 1941, кад су га усташе опљачкале и све драгоцености однели у Загреб и други пут 1944. године, кад су га у здруженој усташко-немачкој акцији бомбардовали и сравнили са земљом. Обнова ове светиње почела је прошле године, рашчишћавањем терена и откопавањем темеља, а ове године биће урађен темељ манастирске цркве посвећене Светим архангелима Гаврилу и Михаилу.

Темеље манастиру Бешеново ударио је у 13. веку краљ Драгутин, а откопавајући темеље археолози Завода за заштиту споменика културе из Сремске Митровице у зарушеним темељима цркве пронашли су и једну гробницу из 1773. године, у којој почива пуковник и гроф Александар Рашковић, који је био командант Петроварадинског пута, састављеног од Срба, који је славу српског војника пронео у биткама код Франкфурта, Ландсхота, Лајпцига и Граца.

У темељу цркве, затрпана земљом откривена је надгробна плоча Александра Рашковића. Он јер заједно са оцем Атанасијем и ујаком патријархом Арсенијем Четвртим Шакабентом,  у другој сеоби Срба дошао у Панонију 1737. године.

Владика Сремски Василије нам прича да су у манастиру Бешеново чуване и мошти Светог кнеза Лазара Хребељановића, од 6. априла 1941, кад је нападнута Југославија, до 14. априла 1942, кад су захваљујући професору Радославу Грујићу мошти пренесене у Саборну цркву у Београд.

У првој усташкој пљачки манастира Бешеново, према њиховом записнику из живота кнеза Лазара однели су 11 предмета, појас од филиграна, сребром украшено жезло, медаљон од сребрне срме, две позлаћене наруквице и друге вредности.

– Ове године ћемо сигурно салити темеље за нову манастирску цркву, која неће бити реплика старе, са барокним звоником, какви су рађени по наредби из Беча. Црква ће бити у византијском стилу, изгледаће као црква манастира Градац, која је задужбина Јелене Анжујске, жене краља Уроша, мајке краља Драгутина. Биће пуно посла, али ћемо и ову светињу саградити и вратити је народу – каже нам владика сремски Василије.

Уместо цркве, на темељима манастира постоји капела, а у Бешеновачком Прњавору је и двоје искушеника, који обављају богослужење у дрвеној капели. Игуман манастира Бешеново отац Атанасије, професор карловачке Богословије, све чешће свраћа у Бешеново, и очекује почетак грање цркве.

– Ми имамо још месец дана истражних радова. Археолошким радовима до сада смо открили да се испод темеља бомбародване цркве из 13. века, налазе и темељи богомоље из другог или трећег века. Пронађена је и грнчарија из првог века наше ере, која има изузетну археолошку вредност. Дакле, за месец дана, кад археолози напусте терен, могу доћи градитељи, а припреме за градњу су у току – поручује Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Обнова манастира Бешеново, очигледно је, обновиће и село у коме данас живи седамдесетак мештана. Све је више викендаша који овде купују плацеве, али и све више гостију који овде долазе викендом.

– Изградња манастира ће сигурно оживети село и довести овде госте. Ту је и вештачко језеро Бели камен, где је некад био коп лапорца за цементару. Овде је некад радило и двадесетак кречана, јер имамо квалитетан лапорац, а Bешеновачки Прњавор је још 1959. био туристичко село – имали смо дечје одмаралиште и отворени базен – прича и жали за тим временима Бора Ерцег, власник сеоског туристичког домаћинства са рестораном „Шараге”, који на туристичкој карти Србије носи једну звездицу.

Ј. Слатинац

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.