Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Супа у плитком тањиру

Јелисавета Сека Саблић

Драмска уметница Јелисавета Сека Саблић прве дане лета проводи радно. Затекли смо је у Тивту, где је остварила лик Розалије у комедији „Филомена Мартурано” Едуарда де Филипеа, у режији Јагоша Марковића, чија је премијера с великим успехом управо изведена у атријуму летњиковца Бућа, у копродукцији тиватског Центра за културу и Градског позоришта из Подгорице.

У представи „Филомена Мартурано” играју и Анита Манчић, Бранимир Поповић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Симо Требјешанин, Андреа Мугоша, Момчило Оташевић, Божо Зубер, Марија Бергам и Емир Ћатовић.

Рођена Београђанка, Јелисавета Сека Саблић је још као гимназијалка била један од оснивача позоришта „Дадов”. Академију за позориште, филм, радио и телевизију завршила је у класи Мате Милошевића, а дебитовала у представи „Пепељуга” Александра Поповића на сцени позоришта „Бошко Буха”. Чланица Атељеа 212 постала је 1967. године, у овој позоришној кући остварила је изузетне улоге у представама: „Краљ Иби”, „Развојни пут Боре Шнајдера”, „Клаустрофобична комедија” и многим другим. Упоредо с позоришном, градила је и филмску и телевизијску каријеру. Памте се њене сјајно одигране улоге у филмовима „Ноћно дежурство сестре Гризелде”, „Ноћно дежурство”, „Вране”, „Давитељ против давитеља”, „Маратонци трче почасни круг”... Награђена је најпрестижнијим уметничким наградама и признањима.

Представа „Филомена Мартурано” проговора о вечним темама: љубави и породици. Колико вам је пријао рад у медитеранском амбијенту, будући да је ово ваша прва сарадња с Културним центром Тивта?

Добро познајем Јагоша Марковића. Одлично се разумемо, брзо радимо. Јагош је један од редитеља који држе све конце у својим рукама. Амбијент је предиван, чаробан. И та кула и камерна сцена, тако модерна и тако близу. Јагош је редитељ који зна да искористи тај простор и који све то комбинује с дубином текста. „Филомена Мартурано” је добар, занимљив комад, скоро кримић, људски, препун топлине. Марковић је у њему пронашао дубину, укључујући музику коју је сам одабрао, а која је потресна, болна, божанствена и прати друге слојеве које тај текст има, а који вероватно нису довољно откривани и употребљавани у ранијим поставкама.

Љубав је кључна реч за породицу, успех, васпитање... Колико се ово узвишено осећање данас потрошило? Да ли смо заборавили да волимо?

Мислим да смо и даље топли, срдачни мали људи. Да волимо своју децу, своје родитеље. Вероватно захваљујући времену које се код нас тешко мења. Тако да то и нешто добро доноси. Сигурна сам да нисмо у патологији која захвата високоцивилизована и богата друштва.

Вашу каријеру обележиле су углавном комичне улоге. Колико се лик Розалије, Филоменине служавке и пријатељице разликује од сценских јунакиња које сте до сада остварили?

У тесној сарадњи с Јагошем Марковићем, лик Розалије, који се наметао као веома духовит и комичан, попримио је драмску причу лика. Лика у позадини који доприноси мозаику: дубљим емоцијама целе представе, социјали тог времена, неправди и очају, а не само медитеранској радости. Дакле, „Филомена Мартурано”, у једној реченици, јесте прича о проститутки која је почела да се бави тим послом као девојчица да би прехранила породицу.

Улогу Марије Калас у представи „Мастер клас” Теренса Мекнелија издвајате као посебну у дугој и плодној каријери. Чиме вас је освојила ова хероина? Да ли, поред осталог, и зато што сте кроз овај лик проговорили о себи?

Да, проговорила сам о себи, јер тај дивни документарни текст носи љубав, сумњу, таленат, посвећеност, страшне поразе. Тако да не само ја, него и свако у публици може да се нађе у тој причи. Та дива планетарне уметничке лепоте била је најрањивија жена.

Своју каријеру градили сте постепено, под утицајем познате руске школе и литературе. Како гледате на нове позоришне тенденције?

Не примећујем нове позоришне тенденције. Можда и не пратим довољно, можда их и нема код нас. Од тенденција видим много фолирања, испразности сакривених иза нових рукописа. Дакле, веома често гледам „царево ново одело”. То је веома опасно јер се ствара генерација која не може и нема храбрости, а да не потврди оно што се нуди и проглашава за вредност. Уметник увек мора да буде побуњен.

Да ли сте успели да испратите недавни протест београдских колега уметника због „неодрживог стања у култури и односа државе према уметницима у свим областима”? Како вам то изгледа из тиватске перспективе?

Одмах, истог тренутка када сам од Удружења драмских уметника Србије примила вест да ће бити одржан протест, послала сам кратко писмо, да се својим колега придружим на овај начин, издалека. Мислила сам да ће бити говорника, па сам помислила да ће неко прочитати и моју поруку. Не видим да у том мирном протесту има много смисла. Знам да је све отишло бестрага, али нека се свако бори у свом домену. Без обзира на то што је све отишло у амбис, и просвета и здравство. Здравство је свакако важније од позоришта, и музике, и балета. Али не може се то одвајати, јер је све то део здравља друштва.

Човек мора свакодневно да прави селекцију, да даје приоритет ономе што је у том тренутку најважније. Како бисте ви решили нагомилане проблеме, конкретно у култури?

Треба дасе склоне незналице и демагози.На пример, тражи се управник позоришта. Сви имамо идеју да то треба да буде потврђена личност из струке, с именом. Али, нико неће. Па неће када им се нуди „ништа”! Нуде им се затечени дугови, везане руке и ништа помоћи. То је као прича из басне о лисици и роди. Лисица позива пријатељицу роду у госте и служи јој супу у плитком тањиру, па јој још каже: Ево ти једи. Е, то је та демагогија! И онда се појављује човек по партијској подели кога то и не занима. Важно је да је у некој фотељи. И тако отаљавамо даље. Досадно ми је у овим годинама да о томе размишљам.

Београдска позоришта страхују од јесени, али и од Закона о буџету, који би требало да заживи почетком 2014. године. Колико се актуелни позоришни принцип разликује од онога који је био на снази када сте почињали да се бавите глумом?

Не знам ништа о томе шта је то Закон о буџету. Позориште вапи за својим законом већ годинама. Који је и какав тај Закон о буџету? Да немаш новца? Је ли то Закон о буџету? А да заживи Закон разума у театру? Е, на томе се не ради. Шта подразумева тај закон разума? Да се изађе на тржиште и да престанемо да просимо. Сигурна сам да би свака представа могла да заради новац за све људе који учествују у њој и за позориште, наравно. Позориште може да живи и заради за себе ако друштво реши питање баласта које носи, односно када се законом омогући да се растерети вишка људи. Наравно, музика, балет, опера морају бити подржани, неговани, а онда ће и они једнога дана имати публику која ће плаћати за карту онолико колико мирно плаћају за концерте естрадне музике. Ми већ одавно радимо мале приватне представе. Свака представа, и већа и мања, може да се покрије финансијски, радом и ангажманом уметника. И да заради. Све супротно је нетачно! Ја могу да зарадим и себи и позоришту, могу и други. На крају крајева, и Атеље 212 је било позориште које у почетку није имало ангажоване глумце, већ их је ангажовало по пројекту. Тај принцип поново мора да се заживи у култури и театру и онда ће дунути неки нови, здравији ветар.

На цени су бахатост, примитивизам, неодговорност... Да ли је прошло време када су се необразовани стидели, а образовани били на цени?

Не знам. Ја сам све супротно од тога и искључиво с таквим људима и радим.

Борка Г. Требјешанин

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.