Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Устанак против државе или напад на слуге окупатора

Фото Д. Ћирков

Судску рехабилитацију двојице жандарма убијених у Белој Цркви 7. јула 1941. године, Богдана Лончара и Миленка Браковића, извршио је Окружни суд у Шапцу крајем 2008. године, на основу Закона о рехабилитацији из 2006. године. У решењу суда о рехабилитацији истиче се да је утврђено како су жандарми „лишени живота без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко-политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот”. Како су тада пренели медији, судија који је рехабилитовао двојицу жандарма је изјавио да је „7. јула 1941. године Србин убио Србина, што је означило почетак грађанског рата у Србији. Био је то устанак против државе, с јасним циљем промене целокупног система…”.

У оквиру каквог система државне власти је деловала Жандармерија јула 1941. године?

Србија је била једина територија сломљене Краљевине Југославије којој су Немци наметнули војну окупациону управу. Врховну власт имала је немачка Војна управа у Србији. Немачке окупационе снаге су, уз помоћ квислиншке администрације, за непуна три месеца од бомбардовања Београда обновиле државни апарат у Србији. Прва званична квислиншка гарнитура српске буржоазије у окупираној Србији био је Савет комесара – такозвана комесарска влада, именована 16. маја 1941. године. За председника Савета комесара Немци су поставили Милана Аћимовића, предратног шефа београдске полиције и министра унутрашњих послова. „Комесарска влада” је заправо била помоћни извршни орган Управног штаба немачког команданта Србије.

На основу упутства Министарства унутрашњих послова, којим је руководио Аћимовић, до средине маја 1941. године на дужност се добровољно јавило 1.779 жандарма и 159 жандармеријских официра. Команда српске жандармерије, на чије је чело у виду в. д. команданта постављен потпуковник Јован Тришић, успостављена је 22. јуна.

Истовремено, у Србији започињу и прве акције и саботаже против немачке окупације, на шта окупатор узвраћа одмаздама и стрељањима. Припадници Српске жандармерије су, под надзором Немаца, учествовали већ у првим стрељањима припадника и симпатизера Народноослободилачког покрета у јулу 1941. године. Феликс Бенцлер, генерал Вермахта, о учешћу Жандармерије у стрељању својих сународника обавестио је претпостављене у Берлину у извештају од 23. јула 1941. године. „До сада је више од стотину особа стрељала Српска жандармерија као репресалију по наредбама немачких окупационих власти”, навео је Бенцлер у извештају, помињући непосредно учешће Жандармерије у стрељањима у Београду и другим градовима у Србији.

Савет комесара трајао је до 29. августа 1941. године, када је војни заповедник Србије разрешио комесаре дужности и поставио марионетску „владу народног спаса” на челу с Миланом Недићем.

Марко Албуновић


 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.