Мањи чек за ранији одлазак у пензију

Даље повећање старосне границе за одлазак у пензију нема смисла уколико влада под хитно, као једну од мера реформе пензијског система, не усвоји увођење бонуса (награде) за оне који буду радили дуже и пенала (казне) за оне који се превремено пензионишу, каже у разговору за „Политику” Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

– Јавни расходи ће бити само још већи уколико се ништа не предузме, а анализе показују да би само увођењем ових пенала уштеда у буџету била између пола и један одсто годишње од онога што се издваја из буџета, каже Алтипармаков и додаје да је пензијски систем у супротном неодржив.

У садашњим околностима нема сврхе повећавати границу за одлазак у пензију са 60 година за жене и 65 за мушкарце, ако се зна да око 70 одсто мушкараца и 50 процената жена оде у пензију пре него ли испуне и садашње услове за пензионисање, одласком у превремену пензију, каже Алтипармаков.

– Циљ ове мере је „колико пара толико музике”. То значи да ако су два запослена радила исти посао, имали исту плату и један оде у пензију с 60, а други с 70 година да није праведно да примају исту пензију. Треба наградити оног што је дуже радио, објашњава наш саговорник. Тако је свуда и у региону и у Европи, а Србија је 2002. године изабрала немачки модел реформе пензијског система који је влада усвојила, али избегава да га спроведе у живот, каже он.

Прецизирано је да би оном ко оде у превремену пензију требало увести пенале и то смањење од шест одсто за сваку, а оног ко је дуже радио наградити тако што би му се свака година увећала за око седам процената.

Упитан, које су то још мере на којима инсистира Фискални савет, а које би смањиле издатке из буџета за исплату пензија и примакле се учешћу од око 10 одсто у БДП, (сада је 13), Алтипармаков каже, да се тичу изједначавања старосне границе за мушкарце и жене, приближавање границе, (па да рецимо жене иду у пензију с 62, а мушкарци с 65) као у Румунији или Бугарској. Или да се, додаје, као што је то у Чешкој или Словачкој иде у пензију с истим годинама старости с тим што се женама излази у сусрет да се тај број смањи у зависности од тога колико има деце.

Уколико би се, објашњава наш саговорник, оба ова предлога преточила у праску уштеде би биле око један одсто.

– Битно је да влада озбиљно разуме све предложене мере, како се не би поновила 2002. година када је у једном дану старосна граница повећана за три године, што је био шок за цео систем, упозорава он и додаје да је овде реч о великим променама које морају да се раде постепено и заврши до краја како би се пензијски систем поставио на здраве ноге, закључује Алтипармаков.