Андрић и Хангтингтон

Постоје теорије које политички догађаји као да заобилазе. А постоје и оне којима ови догађаји иду у сусрет. Једна од таквих је и политичка теорија Самјуела Хангтингтона о сукобу цивилизација. Светскa збивања, али и онаиз нашег непосредног окружења, као да је стално актуелизују и стављају на пробу. А овој теми значајан део свог књижевног опуса посвећује и Иво Андрић дајући јој универзални смисао и актуелни значај.

Пишући о сукобу цивилизација, Хангтингтон износи тезу да у савременом свету најопаснији сукоби неће бити између друштвених класа, богатих и сиромашних или других економски одређених група, него између људи са различитим културним идентитетима. Нове сукобе, тврди овај аутор, ствараће религијске и цивилизацијске поделе. Он сматра и да рат међу религијским заједницама на Балкану „може повремено да се стиша или заустави, али нико неће однети победу и ниједна победа не значи крај“.

Приповедајући о сукобу цивилизација који је на подручју Босне трајао вековима, Иво Андрић пише да се та борба, под видом вера, водила „за земљу, власт и своје сопствено схватање живота“. Он пружа потресну слику вишевековног сукоба цивилизација, али се из тог сукоба рађа идеја која хоће да премости сукобе, да отвори пут за комуникацију, сарадњу, размену вредности. Рађа се идеја моста која је у ствари део једне фасцинантне стваралачке имагинације. У својим разматрањима он полази  од хуманистичког поимања човека и његових најдубљих тежњи. Мостови према другој обали су мостови према још неоствареним људским могућностима. Све наше тежње, сви наши напори могу се остварити тек у сусрету са другом обалом, пише Андрић.

Занимљиво је подсетити да се Хангтингтон у завршници својих разматрања приближава Андрићевом гледишту када прихвата мисао Лестера Пирсона, носиоца Нобелове награде за мир, да цивилизације, упркос разликама, морају да науче да живе једна поред друге у мирној размени, да уче једна од друге и да се тако међусобно обогаћују. Алтернатива томе је „неразумевање, напетост, сукоб и катастрофа“.

Можда никада пре луцидна Андрићева порука није била тако актуелна и драгоцена као у данашње време. Андрићеви мостови промовишу вредности толеранције и споразумевања. Они откривају просторе духовне радозналости и упућују нас да пронађемо нова имена за сарадњу међу људима, религијама и цивилизацијама.

Универзитетски професор