Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свака седма жена нема потомство

Иако закони демографије говоре да је једини начин спречавања пада наталитета да једна жена роди 2,14 деце, односно једно дете за маму, друго за тату, а треће за државу – у нашој земљи на једну жену долази 1,36 деце. Зато се не треба чудити податку да сваке године „нестане” град од 35.000 становника и да се број становника између два пописа смањио за 377.335 особа. Стручњаци, међутим, упозоравају да су демографска звона почела да звоне на узбуну још 1989. Свака седма жена у Србији нема децу. Интелектуалке и жене од каријере чешће прекидају трудноћу и ређе се одлучују да имају више од једног детета. У прилог тој тези сведочи и демографска статистика која говори да жене без школске спреме имају 0,7 деце више у односу на жене са факултетском дипломом.

Демографска статистика, међутим, сведочи о паду наталитета широм света. У Јапану долази 9,9 беба на 1.000 становника, док се на исти број људи у Индонезији рађа 28,9 новорођенчади. У Италији рађа се 9,8 беба на 1.000 становника, у Грчкој и Шпанији има за нијансу више новорођенчади – 10,2, док у Аустрији долази 11,5 беба на 1.000 људи. Истовремено, у Албанији се рађа 25,2 деце на 1.000 становника, а у Египту 37,9 деце.

У Министарству рада и социјалне политике истичу да је ниво рађања у Србији данас чак 35 одсто испод потреба просте репродукције становништва, а то у практичном преводу значи да је садашња генерација девојчица по броју за трећину мања од генерације њихових мајки.

Др Мирјана Рашевић, директорка Института друштвених наука истиче да је бела куга – европски тренд и да Стари континент из демографски оправданог разлога носи овај назив. Она објашњава да нема ниједне земље у Европи у којој постоји позитиван природни прираштај. Француска и земље северне Европе су једине државе у којима се рађа довољно беба за просту репродукцију нације, односно „само” пет до десет одсто испод те границе. У Италији, Шпанији, Португалији и Мађарској рађа се 30 одсто мање беба него што је потребно да би нација опстала. Она истиче да на пад наталитета у нашој земљи утиче и чињеница да је неколико стотина хиљада младих људи отишло из Србије током деведесетих година прошлог века. Међутим, права демографска цена деведесетих година јесте одлагање рађања – подаци говоре да све већи број жена прво дете доноси на свет након 30. године, а попис становништва из 2002. године показао је да свака пета жена између 30 и 35 година живота нема децу.

Драган Станојевић, асистент на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, каже да је у готово свим развијеним земљама плач беба све тиши, али додаје да су бројна социолошка истраживања показала да је кључна претпоставка за рађање другог детета – једнакост полова.

„Прво дете настаје као плод љубави, а друго дете настаје као резултат мамине (позитивне) процене да ће имати помоћ партнера у одгајању деце. А с обзиром на то да целокупни терет родитељства углавном пада на жену која је та која доноси одлуку да ли ће поново гајити бебу, друго дете се најчешће не рађа”, каже Драган Станојевић. 

Представница родитељског портала „Бебац” Сања Грандић сматра да се држава само декларативно залаже за подизање наталитета, али у стварности се не улаже повећан напор да се рађа више беба у нашој земљи. „Илустративан доказ тезе да држава као „трећи родитељ” има маћехински однос према трудницама јесте и чињеница да оне добијају само 65 одсто од плате док су на трудничком боловању. Изузетак од овог правила су труднице у Београду и Новом Саду, чије локалне самоуправе из сопствених буџета надокнађују 35 одсто до њихове пуне зараде, па жене у благословеном стању немају ову врсту финансијске главобоље, односно добијају пуну плату. Али, то није системско решење с обзиром на то да је на тај начин збринута свега четвртина трудница у нашој земљи”, закључује наша саговорница.

----------------------------------------------

Србија четврта у Европи по морталитету

Стопа морталитета у Србији је међу највишима у Европи и износи 14,2 умрлих на 1.000 становника, упозорава Горан Пенев из Института друштвених наука. Подаци Републичког завода за статистику говоре да је у прошлој години умрло 102.400 особа, док је у 2011. умрло 102.935 људи. Вишу стопу морталитета имају Бугарска (15 промила), Украјина (14,6 промила) и Летонија (14,3 промила), а мању стопу морталитета од наше земље имају Мађарска (13 промила), Румунија (12 промила), али и све бивше југословенске државе. Горан Пенев објашњава да се овако висока стопа морталитета у нашој земљи може објаснити неповољном старосном структуром, с обзиром на то да Србија има изразито висок проценат старог становништва – подаци из последњег пописа становништва говоре да у нашој земљи живи 1.250.000 особа старијих од 65 година и свега 1.025.000 особа млађих од 25. година.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.