Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Просветитељ

Ми немамо образовни систем, већ нешто што једе време и елан деци, новац родитељима – неку врсту колективног морања које сви по инерцији трпе, а које ипак даје у неким областима изузетне резултате упркос непостојању система. Држава просвету третира као нешто што ето мора успутно да се обави.

Министар Жарко Обрадовић је само најупечатљивији одраз запостављања образовања које владе континуирано показују. Ако је образовање суштински битно за економску и политичку будућност земље и индивидуално за добар живот њених грађана, онда су све владе показале да не воде политику у националном интересу. Лако је у медијима из дана у дан говорити о темама од тзв. националног значаја, али образовање је поље на којем тихо, стално, посвећено мора да се ради у интересу будућности земље, а резултати дођу тек после више година.

Министар мора да буде прожет духовно и интелектуално истом вертикалом која треба да буде кичма тог будућег, идеалног просветног система. Од Платона до Кена Робинсона, треба да се рве са свим теоријама образовања. Осмех деце која се тек упознају са светом у првим разредима или узбуђење студента укљученог у истраживачки рад његове су главне мотивације. Такав министар свестан је да школство треба да буде целокупно окружење погодно за развој детета у свим смеровима у којима његова или њена личност жели да се протегне и израсте. У складу са Џоном Дјуијем, циљ школства није толико да пружи знање о свету колико знање о себи, способност да ученик препозна и користи сопствене потенцијале. У свом латинском корену, едукација и значи подизање, развој.

Покушавам само да удахнем мало осећаја радости и одговорности коју човек на тако важном месту треба да има – то је особа у најлепшој мисији. При томе, желим да покажем да критеријуми за ту позицију треба да буду далеко виши. Спуштени су критеријуми за ученике, па и за руководеће позиције, а критеријуми треба да буду дефинисани тако да буду највиши макар не постојала особа која може да заузме фотељу просветитеља, полиглоте, филозофа, писца, путника Доситеја Обрадовића. Теоретски, ако постоји област у којој Србија може да напредује и буде чак водећа упркос реалној економској немоћи, то је образовање. Мислим да је Математичка гимназија, а то знам и из искуства јер сам исту завршио, управо показатељ да је то могуће, а Србија свакако има старе и озбиљне темеље за развој просвете.

Пропаст мале матуре је такође животна лекција за ученике: да може да се вара, да може да се буде преварен, да сиромашан родитељ може да буде изигран од стране државе, да се никоме не може веровати, а нарочито не држави. При томе, то је лекција коју науче на трауматичан начин у животном добу у којем не би требало да имају ту врсту стреса (питање је колико су сами испити смислени). Дачић је објашњавао у „Утиску недеље” да реална штета по децу треба да се сагледа и да не треба на пречац сменити министра Обрадовића. Усред такве изјаве убацио би рефлексно, као у кампањи, да су деца најважнија. Проблем је у томе што Дачић не схвата да је својом одлуком да не смени Обрадовића научио децу још једну лекцију о преузимању одговорности: нико не мора да трпи последице лошег рада ако је позициониран у партији. Многи људи на власти сами су кроз школу прошли као каријеристи којима је то увод у глиб политике.

Егалитаризам шанси не постоји јер нема система који би требало да се труди да умањи класне и животне незгоде са којима су деца дошла на овај свет. Са друге стране, не постоји елитизам критеријума, а када тога нема онда није недвосмислено јасно да неки људи имају вансеријске људске и професионалне квалитете. Онда би се сматрало здраворазумским да само изузетна особа може да буде министар образовања. Људи који испуњавају више критеријуме морају преузети водећа места, то је једини начин који тренутно видим јер ови протести су више крпљење него што имају утицај на систем.

Радост откривања нових знања, дружења, вештине, тимског рада, вођства, индивидуалних напора, игре, стварања, креативности, критичности, организације, дисциплине, спонтаности, љубави, различитости – све то обухвата образовање. Никоговићи не могу да воде нешто тако многоструко. Не будемо ли створили образовни систем, одрећи ћемо се једине шансе да се наше друштво реформише.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету у Њујорку

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.