Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ради и смрт неће доћи

Лето, и време када се докони свет одмара и помало досађује, сунча се или купа. Свуда на Флориди, па и у мом Сент Питерсбургу, на плажама је пуно света и углавном раде само они који морају. Господин Њутн Мари, рођен априла 1914. године на острву Тринидад, дошао је давно у Америку и откако зна за себе ради, и то чини и данас, у стотој години живота. Редовно, свих пет дана у недељи.

Када се пробуди, обично око шест сати ујутро, поспреми своју кућу коју је купио 1976. године и отплатио, прошета до аутобуске станице и креће на посао. Господин Њутн, како га сви зову у компанији за морску храну, почиње да чисти канцеларије у управној згради, затим са метлом одлази да уређује паркинг и простор око зграде, величине три фудбалска игралишта.

Никад није закаснио, нити отишао с посла пре завршетка радног времена, има минималну сатницу – то је на Флориди око седам долара. И никада није питао за повишицу. У компанији кажу да би његов посао неко млађи могао са машином да обави за сат или два, али то не било исто. У неку руку, господин Њутн је један од симбола компаније.

Почео је да ради као дете и понекад размишљао о свету у коме живимо и неминовном људском крају. Каже да му је тада деда рекао да ради и само ради, и смрт неће доћи. Њутнова кћерка на то додаје: дан када мој отац престане да ради, биће и дан његове смрти. А када га неко упита како се осећа, он кратко одговара: никада боље!

У Америци није ништа необично да вас у трговини, хотелу, код лекара или адвоката у пријемним канцеларијама, или болницама служе особе које имају седамдесет или више година.

И док се спремам на посао, у својој седамдесет и првој години, паде ми на памет једна мудрост коју сам чуо још у младости.

Рад је створио човека, а нерад господина. Можда је и зато у овом лудом двадесет и првом столећу све мање људи, а све више господе.

Хм, све више господе?

Када сам почетком шезедестих година двадесетог столећа почео да пишем за новине и понекад се пожалио на тешкоће у животу, мој први уредник Рајко Скварица би рекао: ради, у раду је спас! Још је давно свети Фрањо Асишки , за кога је Исидора Секулић написала да је универзални светац и песник хришћанског света, рекао: ”Ради, да те ђаво не затекне доконог”. А једна од прича о светом Сави, о коме Иво Андрић каже да је био за свој народ песник утехе, али и вере, носи наслов: ”Ради, па ћеш имати”. Свети Сава је проповедао у народу да је чистоћа куће и околине највећи украс на свету.

И господин Њутн у мојим очима доприноси да буде више чистоће у свету. Додао бих: и чистоте.

Пре две-три године упознао сам још једног стогодишњака у Сент Питерсбургу који је сваки дан долазио на посао. У једној продавници Волмарта дочекивао је купце на улазу, додавао им колица за куповину, и показивао где да нађу оно што траже,увек са осмехом. Причао је да је продао кућу и отплатио дугове и да сада ради како би уштедео и купио себи какав мали стан. Нисам одавно видео тог невиђеног оптимисту, можда је већ остварио своју жељу…

У Америције у јулу ове године умрла новинарка Хелена Томас која је радила и у десетој деценији живота, а извештавала је из Беле куће око шездесет година и постављала увек неугодна питања чак десеторици америчких председника!

Директорка Пушкиновог музеја у Москви Ирина Антонова има 91 годину и још би била не челу ове куће да се није јавно замерила председнику Русије Владимиру Путину!

И новинар ”Политике” Предраг Милојевић писао је текстове за новине све до половине десете деценије свог живота и готово сваког дана долазио пешке у Редакцију!

Беше ли у праву Њутнов деда када је рекао: ради и смрт неће доћи, или ће доћи нешто касније…

Убеђен да је рад створио човека, верујем да ћу још много година моћи да идем стопама Њутна Марија. Нисам баш сигуран да смрт једном неће доћи и док радим. Али, потајно верујем да ће бар мало закаснити…

Саво Петровић, Флорида

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.