Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три изазова: старење становништва, незапосленост и одлазак младих

Србија се драматично суочава с бројним изазовима који ће трајно одредити њену судбину у годинама које долазе. У контексту теме која је у овој серији предмет разматрања, три су изазова за креаторе политика у Србији особито значајна: старење становништва, незапосленост и одлазак младих стручњака у иностранство. Категорија „младих” је у сва три случаја од велике важности. Незапосленост младих, без сумње, у највећој мери утиче на „продубљавање” негативног природног прираштаја становништва и на емиграцију. Из године у годину број умрлих је све већи од броја рођених у овој земљи, а млади све интензивније траже „место под сунцем” негде другде. Очигледно да ће их „сунце туђег неба” боље „гријати”. Тамо ће основати своје породице, рађати децу, скућити кућу.

Незапосленост младих представља значајну економску цену. Она, de facto, представља неуспеле инвестиције у образовање и обуку.

Према подацима које је објавио Европски статистички завод (Евростат), у ЕУ јенезапосленост још средином прошле године премашила десет одсто, при чему је стопа незапослености далеко највећа у Шпанији и Грчкој, земљама које су највише погођене глобалном финансијском кризом; тамо се она креће око 25 процената, што је на приближном нивоу као у Србији.Међу младим људима, стопа незапослености у ЕУ је још и већа, и она премашује 20 одсто на нивоу целе уније. Она је опет убедљиво највиша у Грчкој и Шпанији, у којима незапосленост младих износи више од 50 процената.

Анкета о радној снази спроведена у априлу 2013. показује да је у Републици Србији стопа незапослености износила 24,1 одсто. Према најновијим проценама, у Србији стопа незапослености код младих износи 51,2 процента.

У анализи такозване структурне незапослености, као и оне коју изазивају циклична кретања привредног раста и развоја, особито у дугорочним периодима економске кризе, кључно питање јесте како повећати општу запосленост? Како отворити нова радна места? Које мере, краткорочне и дугорочне, држава треба да предузме ради ублажавања проблема незапослености, пре свега незапослености младих. Није право питање: да ли неко некоме узима посао. Није спорно ни то да ли држава треба да интервенише на тржишту рада. Наравно да треба. Њена успешност мери се, пре свега, резултатима у решавању економских питања, укључујући питање запослености. Разуме се, спорни су домашај и природа пожељног мешања државе у привреду.Није дилема, да ли држава треба да интервенише или не, него да ли је способна да интервенише кад треба, како треба и колико треба. Нажалост, европске државе се, у највећој мери, баве питањима буџетског дефицита. У Србији је тај проблем по димензијама још већи.

Међу мерама активне политике запошљавања помињу се: обуке, преквалификације, доквалификације, субвенције за отварање нових радних места, самозапошљавање, сајмови запошљавања, јавни радови. Неусклађеност понуде кадрова с потребама тржишта рада и бројне проблеме с којима се млади сусрећу приликом запошљавања, креатори политика у Србији не истичу у први план. Реформе у образовању и обучавању никако да се доведу до свог краја.

Исто тако, од кључне важности је изградња инфраструктуре која подржава активну политику тржишта рада. Стручњаци из области економије рада указују на обострано разумевање: за незапослене и за послодавце. Сведобитна (winwin) стратегија може бити имплементирана само ако је на „ползу” свих: запослених, послодаваца и посредника. При томе, наглашена је свест о процесу и користи везаних за управљање каријерама, као предуслову за ангажовање у таквој активности.

Амерички професор, добитник Нобелове награде за економију, Пол Кругман, кривце за мрачно економско стање у свету види у људима „с погрешним идејама, који су се последњих десет година толико осилили” да су „свесно занемарили здраву памет и исцрпљују човечанство својим политикама штедње”. А они који су имали више или мање добре идеје о томе што је потребно економији „недостајала им је храброст и воља да се прихвате посла и промене ствари...”

Ефекти „одлива мозгова” оставили су дубок траг на: a) формирање људског капитала; б) економски развој и в) на свеукупни развој српског друштва. Србија није изгубила само знатан број образованих, младих, талентованих и креативних људи, већ и зрелих са огромним искуством. Они су креирали и водили врло важне истраживачке пројекте у Србији. Рад многих пројеката је престао након њиховог одласка у иностранство. Србији су потребни талентовани, креативни и искусни људи из дијаспоре за њен економски опоравак. Србији је потребно више стручњака, научника и иноватора за рад у сектору истраживања и развоја, за преговоре са ЕУ.

Одговор државе на изазове с којима је суочена намеће потребу веће одговорности како законодавне власти, тако и извршне и судске власти да ефикасније врше своју функцију, у корист грађана Србије, а не појединих интересних група, страначких база или других корисника; веће коришћење свих умних потенцијала Србије, који су задовољавајући, али недовољно укључени у свеукупни развој државе; посвећеност општем националном интересу и опредељеност за конкурентну и успешну Србију.

Професор универзитета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.