О, слатки девла, Кристијан је срећан трубач

Гуча – Свирајући баладу „Девла” о несрећним Ромима, Кристијан Азировић (23), из пусторечког села Бојника, приредио је себи најсрећније тренутке у веку јер је с том музиком постао прва труба 53. Драгачевског сабора у Гучи. За ту нумеру и „Кристијаново коло” стручни жири доделио је овом младићу награду за којом многи трубачи чезну читавог живота, а због које он у кишној ноћи није знао куда ће од радости.

– Пут нам се отворио, сад цео свет гледа у нас – рекао је Кристијан одмах после проглашења.

У тим тренуцима као да није могао да верује да се све то догађа баш њему. Јер, он је прексиноћ први пут свирао у сениорској конкуренцији у Гучи и одмах, поред великих мајстора, постао најбољи, приграбивши главну награду.

– Побеђивао сам све од 2008. до прошле године, и у Гучи и у Сурдулици, али међу јуниорима, а то је нешто друго. Ово је велика ноћ за нас, очекујемо да нам посао много боље крене.

Прича нам како је труба у традицији његове ромске породице („Учио сам од деде и ћалета”), да с њим у оркестру свирају брат Данијел и отац Небојша (тенори), најчешће вежбају негде напољу, близу куће, и већ су имали тезге у Аустрији, Словенији и суседним државама. Ко је најбољи трубач у њиховом селу?

– Некад је био чика Фејат Сејдић, а сад сам, ваљда, ја.

Кристијан ће за неколико дана први пут постати отац, лекари су његовој супрузи рекли да носи дечака. Нови трубачки ас из Бојника каже да је песма „Девла” („Боже”), коју је он извукао из шешира на жребању, у своје време прославила Шабана Бајрамовића, сетним текстом: „Devla, devla/ guglea дevla/ pir amenca e romenca/ amensam trušale/ amensam bi bahtale/ sikav amende kaja puv...”

Ромски координатор из Чачка, Мирослав Митровић, то нам је превео овако: „Боже, боже, о слатки боже/ иди с нама Циганима/ ми смо жедни и несрећни/ покажи нам ову земљу/ ми смо сиромашни и несрећни/ сви су Роми сиромашни/ покажи нам ову земљу”.

За разлику од дебитантске и заслужене среће и радости Азировића, Екрем Мамутовић (31), из Врања, мирно као и сви осведочени победници, примио је одлуку жирија да његов оркестар „Бакија Бакић” буде проглашен за најбољи на 53. Сабору.

– Гуча у мом животу значи све. Ја сам мајстор трубе и прва труба света, али сви живимо за Гучу у чекамо да Сабор почне. Зато се свакој награди радујем као да је прва, а колеги Кристијану честитам од срца – рекао је Мамутовић који је, благодарећи труби, већ облетео свет.

Одмах је доказао оно што прича и побројао све своје велике награде: 2007. прва труба у Гучи, 2008. награда за изворно музицирање, 2009. први оркестар Сабора, 2010. први оркестар на Међународном такмичењу, 2012. прва труба света. С њим свирају отац Добривоје (друга труба) и брат Валсон (тенор), а Екрем је ове године први пут у Гучу повео старијег сина Добривоја (6). Дечак се овде није раздвајао од оца, чак ни на победничкој свечаности, дувајући све време у своју трубу.

Већ је било 1.30 у недељу кад је Екрема телефоном из Врања позвала супруга Елвира и честитала му нови успех.

– Имамо још једног дечака, Кристијана од четири године. Иначе, кад год забележим неку велику победу ја добијем и сина – смеје се музичар из Врања.

Екрем приповеда да је четврто колено трубача у својој породици:

– Водим оркестар који постоји сто година. Бакија Бакић је мој прадеда, а његов сестрић по коме се зовем, Екрем Мамутовић, односно касније Милан Младеновић, био је мој деда. Зато стално причам: у Врање је најбоље свирање.

То родословље је код Мамутовића, иначе, веома занимљиво, не може да се разабере у први мах, али иде овако... Врањанац Екрем Мамутовић (1942–2008) био је врхунски трубач, проглашен за мајстора Сабора као 14. по реду од досадашњих 46. Међутим, 1996. године променио је име и презиме и постао, и до краја живота остао, Милан Младеновић.

Тренутак за победнике 53. Сабора: Дејан Јевђић, Екрем Мамутовић, Кристијан Азировић и Екремов син Добривоје (6) (Фото Г. Оташевић)

Славиша Ристић, трубач из Владичиног Хана, описао нам је на овом сабору тај догађај, о чему је сам слушао из прве руке:

– Покојни Екрем причао нам је да су те године свирали у Републици Српској, тек што се завршио рат и једва је извукао живу главу кад су домаћини сазнали како се зове и презива. Спасло га је, рече, то што је некад свирао са Светланом Ражнатовић, па је телефоном умолио њеног супруга Жељка да га Крајишници ослободе мука. Овај је заповедио да Екрема нико не дира, али и рекао му да је, ето, боље ако промени име и презиме – објашњава Ристић.

Један Екремов син, Ненад Младеновић, прихватио је ново очево презиме, такође је музичар од класе и 34. мајстор трубе у Гучи, и са својим оркестром се такмичио на овом Сабору. Назив оркестра је„Милан Младеновић”, шеф је Ненад Младеновић а прва труба Ненадов син Стефан Младеновић, који је јуче иза поноћи проглашен за другу трубу 53. Сабора.

Ненадов рођени брат и други Екремов син, већ поменути Добривоје Мамутовић, отац Екрема млађег, задржао је старо породично презиме а сад је његов син свом сину наденуо дедино име (Добривоје). Екрем млађи је, иначе, до 2007. године свирао трубу у оркестру стрица Ненада Младеновића, али се тада осамосталио и створио своју капелу с којом побеђује из године у годину.

Међу победницима 53. Сабора, поред Азировића и Мамутовића, нашли су с и Дејан Јевђић из Пожеге, јер му је трећу годину заредом припала награда жирија публике, и Стојан Крстић из Лепенице који је чак 18 пута свирао у финалу и заслужио награду жирија „Професор Миодраг Васиљевић – Златна јабука” за изворност у музицирању.

Финале 53. Сабора почело је у суботу у 21 сат, пригодним стихованим словом домаћина овогодишње приредбе, песника Добрице Ерића:

– Једна мома а двеста момака, ко ће ноћас бити витез среће, златна труба постаће невеста оном ко је пољуби најжешће. Ја вам свима желим много среће. Сад уз ове моје речи сочне, такмичење трубача може да почне.

Али се и одужило, прешло у наредни дан, па су сабораши у недељу ушли по упорној киши. Узвратили су јој истом мером: неколико хиљада посетилаца поскидало је мокре мајице и наставило да игра и весели се, пратећи програм – концерт Бобана и Марка Марковића, док се чекала одлука жирија ко су најбољи српски трубачи за ову годину.

Уз весеље на сваком Сабору, пиво се подразумева. Било га је на сваком кораку, лименке од пола литра из уличних фрижидера продаване су за 100 динара. Миливоје Вујовић, менаџер секундарне логистике у „Апатинској пивари”, која је годинама спонзор Сабора, каже нам да је за прошлу седмицу у Гучи било припремљено 700.000 боца и лименки, а сад преостаје да се преброји непродато.

Колико је 700.000 боца? Па, рецимо, за 14 дана тениског турнира у Вимблдону попије се око 100.000 кригли напитака од преврелог јечма. Просечан Србин, иначе, сваке године искапи 73 литара пива, али на Сабору је било много натпросечних.