Београдски универзитет бољи од загребачког и љубљанског

– Напредак Универзитета у Београду (УБ) на престижној Шангајској листи показује да имамо квалитетне наставнике и компетентне научнике – изјавио је јуче ректор УБ професор др Владимир Бумбаширевић и додао да је ово пре свега успех претходног руководства, будући да се вреднују резултати из претходне две године.

Најстарији српски универзитет другу годину заредом рангиран је међу 500 најбољих универзитета света, заузевши ранг од 301. до 400. места. Велики успех постигнут је и у пољу математике, јер је у овој научној области, наш Универзитет рангиран између 100. и 150. места. Лане смо били између 400. и 500. места.

– Надам се да ће се улагања у науку наставити, то је кључно, у супротном опстанак на листи може бити доведен у питање – рекао је др Бумбаширевић.

Професор др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете и члан Комисије за улазак Универзитета у Београду на Шангајску листу, коју је предводио некадашњи ректор др Бранко Ковачевић, не крије задовољство што су се коначно показали резултати вишегодишњих напора. Он додаје да је ово велики успех наше науке, који ће сигурно имати утицаја и на углед Србије у свету, не само када је образовање у питању већ и привреда. По његовим речима, претходних година је управо то одсуство наших универзитета са ове престижне листе био један од проблема приликом комуникације са колегама из света када су у питању научни пројекти и слично, јер је обично прво питање било „где се налазите на листи”.

Председник Друштва математичара Србије професор др Александар Липковски, некадашњи проректор УБ и декан Математичког факултета, каже да је овај успех потпуно оправдан, јер је УБ лидер у региону, што је потврдио оставивши иза себе универзитете чије су земље у саставу Европске уније.

– Када би УБ имао и неког нобеловца у редовима својих професора, сигурно би скочио на листи за још бар стотинак места. Посебно радује успех математичке гране наука, јер је последњих деценија, српска математика у константном успону, а математичари и у овим отежаним условима научне егзистенције воде рачуна о квалитету и напретку свог подмлатка – каже професор Липковски.

Он ипак скреће пажњу на чињеницу да је у овом тренутку проблематична могућност запошљавања тих младих талената који освајају успехе по свету. „Надам се да ће политичари имати довољно визије и разумевања да престану да нас (финансијски) третирају исто као и новокомпоноване српске универзитете, пре свега приватне”, истиче др Липковски.

Академско рангирање универзитета у свету (Academic Ranking World Universities ARWU) спроводи од 2003. године шангајски Универзитет „Цао Тун”, а Србија је после вишегодишњих напора ушла на ову листу први пут прошле године. Годину дана раније, на листи је рангирано и Свеучилиште у Загребу, а од 2007. године и Универзитет у Љубљани. Интересантно је да је Београдски универзитет у најновијем светском академском поретку боље пласиран и то око сто места у односу на високошколске установе из региона.

Да би се универзитет нашао на Шангајској листи, мора да испуни велики број захтевних критеријума, почевши од обимне документације до научноистраживачког рада, гледа се утицај на науку, цитираност радова, утицај универзитета у региону…

У делу који је предвиђен за представљање универзитета, наводи се да је УБ основан 1808. године, да има 310 студијских програма, више од 85 хиљада студената и више од 3.000 наставника, као и да је био оснивач осталих државних и приватних универзитета у земљи, али и региону. Универзитет има потписане споразуме о сарадњи са више од 180 академских институција на свим континентима.

Осим Београдског, највећу шансу да се на овој престижној листи у скорој будућности нађе има и Универзитет у Новом Саду. Иако су многи очекивали изненађење,ректор професор др Мирослав Весковић каже за наш лист да то ипак није било реално, јер се бодују резултати у претходне две године.

– Наша акција је усмерена на то да резултати постигнути ове и наредне године допринесу да 2015. године Универзитет у Новом Саду буде видљив на Шангајској листи – истиче Весковић.

Први на листи већ читаву деценију је Харвард, најстарији амерички универзитет који је у својој 400 година дугој традицији дао Америци осам председника и 48 нобеловаца.