Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија између Ранковића и Дачића

Дачић са члановима Ранковићеве породице (Фото Фонет)

Суштина смене Александра Ранковића нису биле лажне оптужбе о прислушкивању Тита, него политика усмерена против интереса српског народа и Србије, констатовао је, између осталог, Ивица Дачић, први српски премијер који је положио цвеће на гроб високог комунистичког функционера, најближег Титовог сарадника и кума. И Ранковић се некада, баш као и Дачић сада бавио Косовом. Тако је међу десничарски настројеном делу српске популације остао мит да је Ранковић човек захваљујући чијој су политици „чврсте руке” Албанци умирени, а косовски проблем решен. Историчари, међутим, сматрају да је истина потпуно другачија те да ни у ком случају није реч о човеку који је на било који начин штитио српске интересе. Зато им ни позивање социјалисте Дачића на Ранковићеве заслуге за српство нису најјасније.

„Далеко од тога да је Александар Ранковић симбол српске државности, јер ако нам је он симбол државности, онда није чудо што смо стигли довде, каже историчар Драгомир Анђелковић.

На питање како то да је Ранковић постао прихватљив и десничарима и левичарима, Анђелковић сматра да то ипак није баш тако.

„Он ипак десници није прихватљив. Свакако је прихватљивији од Тита, Кардеља или Драже Марковића, који су ишли у тотални национални нихилизам, у жртвовање Србије и разарање српске државотворности, али је далеко од прихватљивог. Умешан је у бројне послератне злочине, био је део тог система који нам је наметао неповољне границе, који је водио политику стварања вештачких нација на рачун Срба. Он је нешто између најгоре варијанте, онога што везујемо за Устав из 1974. и нечег нормалног”, сматра Анђелковић.

Ранковић је, према његовим речима, био део идеолошког блока који је доста лошег нанео Србима, али је, како каже, бар за разлику од неких других комуниста искрено био привржен југословенству.

Да није реч ни о каквом заштитнику српства сматра и историчар Предраг Марковић:  

„Он је само жртва политичке интриге. Био је верни Титов поданик који никада ништа није урадио против Брозове воље. У неколико ситуација када је требало да се бране српски интереси, он их није одбранио. Косово је добило аутономију и Србима колонистима је забрањен повратак на Косово у време његове власти, као што је и Лепосавић предат Косову у време његове власти. Ако се мисли да је то што је његова тајна полиција малтретирала Албанце допринело решењу албанског питања, онда је то грешка”, каже Марковић и истиче да полицијско малтретирање „није неки нарочити пут за решавање албанског као ни сваког другог питања, што смо видели деведесетих година”.

Зато је, како каже, мит о Ранковићу и Крцуну, као заштитницима српства, потпуно нетачан. „Какав је то национални интерес ако га штите два шефа тајне полиције (Ранковић и Крцун)”, пита се Марковић.

Откуд онда та идеја о политичкој рехабилитацији Ранковића због заслуга за „српску ствар”?

Према Марковићевом мишљењу сама рехабилитација је у реду, јер је Ранковић био жртва политичке интриге. Али, подсећа наш саговорник, он је био и присталица централистичке Југославије, а не заговорник некаквих посебних српских интереса. Марковић сматра да Дачић игра на карту Ранковића као Титове жртве и заштитника српства, јер један део социјалистичких гласача има сентимент према Ранковићу.

Према Анђелковићевој оцени, Дачић као вешт политичар врло добро осећа расположење својих циљних група, а у питању су људи разних категорија сентиментално везани за титоистичко југословенско наслеђе, али опет не и национални на отворен начин.

„Њему је потребно нешто што би повезало те циљне групе. А један одличан феномен тог типа јесте прича о Ранковићу, који је био у врху комунистичке Југославије, у народу се доживљавао као неко ко је симбол државног јединства, то јест препрека антисрпској политици. Дакле, прича о таквом Ранковићу је маркетиншки згодна Дачићу. Свестан је да ће пре или касније, за шест, седам месеци бити избора, а њему треба нова прича. Ово је права прича за његову циљну групу – и мало национална и мало сентиментална и мало прича о интернационализму, мало може да се прича и о државотворности. Све може да се смућка и да се добије нека врста предизборног шприцера”, оцењује Анђелковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.