Зелени дланови

Разговарају двојица у кафани:

– Скинуо сам десет кила за месец дана…

– А ја петнаест, па и више...

Конобар, познаје их, па не издржа:

– Ма, ’ајде, нисте ништа смршали…!

– Ми причамо о бакру, кол’ко смо скинули…

Тако су крађе бакра у овој нашој Србији, осим што су постале „веома исплатив бизнис”, ушле и у вицеве. Да није смешно него тужно, примера има безброј. Падају далеководи, возови стају због однетих скретница, због опљачкане трафо-станице, потрошачи данима остају без струје... Из сваке од тих трафо-станица извлачи се и по сто килограма бакарног намотаја и уље, који се затим продају на стовариштима или отпадима секундарних сировина.

Лопови не знају за границе: ваде осигураче, краду бакар с напонске табле, уништавају трафое, односе лимове, каблове, све што им дође под руку... И ризикују живот, свој а и туђи.

Бакар, месинг и бронза, кажу упућени, откупљују се по цени од по хиљаду динара за килограм. Зато страдају и бакарни кровови на црквама, олуци на школама, надгробни споменици, бисте, слова на плочама, каблови на црпним станицама... Скрнави се све, без пардона!

По некој подели послова требало би да лопови краду, полиција да их хвата, тужиоци туже, а судови шаљу у затвор – да то више не раде.

Искусни полицајци кад ухвате крадљивце бакра, доказе „читају” са дланова пошто бакар оксидира и оставља зелене трагове, који се тешко спирају и чисте.

Али полицајаца је недовољно, тужиоци затрпани, судови букирани, а лопова много... Они су повезани са откупљивачима, штите једни друге, изврдавају... Наравно да би на отпадима требало да легитимишу доносиоце робе, да им узму податке, да издају рачун али и обавесте полицију о сумњивим понудама. Постоји и прича да су откупљивачи у ствари најчешћи организатори свих тих недела. Зато у пракси санкције као да не постоје, све је у „сивој зони”.

И Америка је имала сличан проблем с крађом каблова са далековода и донели су закон којим се ово недело третира као терористички акт. Па ако неко хоће да ризикује доживотну робију због неколико стотина килограма бакра, нека проба! Наши закони предвиђају само новчане казне.

Када би се такве крађе и код нас третирале као саботажа или тероризам, а казне биле далеко веће, крађе бакра из трафо-станица и железничких шина не би било, бар не у овом застрашујућем обиму. И кад би полиција и судови променили скалу приоритета, па ове „предмете” имали под ознаком „хитно и битно” штета коју праве не би се мерила милионима евра!

Многи који су последице таквих крађа осетили болно на свом примеру предлажу измену тог дела кривичног закона и ригорозно кажњавање.

Док се то не реши, да ли да трафое и далеководе ограђујемо бодљикавом барикадом и струјом високог напона, а да на гробљима постављамо видео-камере и ноћне чуваре?