Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сведочанство истражног судије о Сарајевском атентату

Деспот Врачарић листа странице пожутеле књиге Фото С. Јовичић

Ужице – Пребира по својој богатој библиотеци стари Ужичанин Деспот Врачарић (87), па из ње вади књигу пожутелих листова штампану 1938. године.

– Видим да „Политика”, чији ниједан број деценијама не пропуштам, из ње сам почетком тридесетих у родним Кремнима слова учио, у последње време редовно пише о Сарајевском атентату и Гаврилу Принципу. Читам разне објављене ставове, гледишта. Погледајте зато ово дело „Истрага у Сарајевском атентату”, које је писао истражни судија у том процесу Лео Пфефер. Имам ту књигу шест и по деценија, у њој је истина о ономе што се у Сарајеву догодило на Видовдан 1914. године – казује и даје на увид старина Деспот, љубитељ писане речи, страствени ловац, пчелар, природњак.

Листамо укоричену стару књигу, на око двеста страница, коју је издала загребачка „Нова Европа” 1938. године. У њој сведочанство Леа Пфефера, истражног судије у Сарајевском атентату. Живо, до ситних појединости, пише Пфефер о ономе што се тада догодило, а што је сазнао саслушањем окривљених, очевидаца, представника властитоком истраге вођене од јула до средине септембра 1914. године. Закључак Пфефера, који је имао проблема што је своју службу савесно и непристрасно обављао, у књизи је посебно подвучен:

„Иако ме је Светски рат затекао још при вођењу истраге, био сам уверен, и онда као и данас, да Сарајевски атентат није изазвао рат, већ да је он био тек зубља која је потпалила сложену ломачу укрштених интереса. Зато зле последице тог рата осећа и данас, скоро након четврт века, готово цели свет. Човек би мислио да ће онакво искуство уразумити човечанство: а гле, данас као да се спрема још већа ломача укрштених интереса, која чека опет на неку искру да је поново запали. Да ли нам ту скорашња историја може помоћи или бар учинити да наслутимо узроке оваквог стања? Да ли добро схваћена историја, која почива на објективним чињеницама, може ипак постати учитељица живота, бар за нараштаје које долазе?”, пита се Пфефер 1938. године, наслућујући да је нови крвави рат на помолу.

Описује судија истражитељ и прилике у БиХ под окупацијом уочи атентата. „Тада су становници Босне и Херцеговине то стање сматрали провизорним: Срби и Хрвати су је својатали за себе, док су Муслимани држали и даље султана својим главаром. Властодршци, Немци и Мађари, подупирали су сад једне сад друге и тако међу народ уносили мржњу. Старији управни чиновници били су већином пропали аристократи из Монархије, редовно неспособни људи, који су волели на све стране интригирати. Свуда се ширила германизација...”

У таквим околностима дошао је престолонаследник Фердинанд на Видовдан у Сарајево, када је на њега атентат бомбом најпре покушао Недељко Чабриновић. А онда је Гаврило Принцип хицима из пиштоља усмртио Фердинанда и супругу му Софију. „Мере сигурности на дан атентата биле су посве недовољне, а поступак иза првог покушаја атентата до краја непромишљен. Тиме су власти у Монархији, одредивши да престолонаследник Фердинанд баш на највећи национални празник Срба Видовдан посети Сарајево, дали Принципу и Чабриновићу задњи потицај да изврше чин”, наводи о томе Пфефер.

Током истраге, како пише у овој књизи, 18-годишњи Гаврило Принцип је изјавио да је две године раније наумио да, из националистичких осећаја, почини атентат на коју истакнуту личност која репрезентира аустријску власт. Од једног комите добио је пиштољ „браунинг” да њиме изврши атентат на Фердинанда јер је у њему „инкарнирана највећа власт од које ми Југословени осећамо страшан притисак”. Али кад је опазио да крај Фердинанда у аутомобилу седи једна дама, почео је да се предомишља да ли да пуца или не. „У том ме је спопало неко чудно чувство, и ја сам с тротоара нанишанио на Надвојводу. Шта сам у тај час мислио, не знам. Само знам да сам циљао у њега. Држим да сам пуцао два пута, а можда и више, будући да сам био врло узрујан. А да ли сам погодио жртву или нисам, не знам казати јер су ме у тај час почели људи тући.”

Пфефер утврђује да је „Гаврило Принцип, који је одапео хитац, учинио то задојен идеалима национализма, у знак протеста против угњетавања Јужних Словена”. Наводи и оцену, на основу сазнања из истраге, да српска влада није имала учешћа у атентату, нити је о њему знала више од других. „Иако је г. Визнер још 13. јула 1914. јавио у Беч да резултати истраге не доказују кривицу србијанске владе, бечки и пештански дипломати су ипак окривљавали србијанску владу, баш као да је њен задатак био да чува аустоугарског престолонаследника.”

На судском процесу поводом атентата осуђено је 16 Срба: петорица на смрт вешањем (тројица су обешена 1915), а Принцип, Чабриновић и Грабеж, као малолетни, на 20 година тешке тамнице. „Иако је истрага у Сарајевском атентату изнела на видело разне чињенице, ипак су остале неоткривене многе тајне које ће се тешко дознати, а можда и неће никада. Оставимо да о том проговори историја”, наводи Лео Пфефер.

Ову књигу Ужичанин Деспот Врачарић добио је на поклон од свог професора Словенца Марјана Пишла из Љубљане 1949. године. Каже, било је то ретко дело, јер су усташе у другом рату спаљивале сваки примерак који нађу. „Истрагу о Сарајевском атентату” давао је Деспот на читање пријатељима, али јој је педесетих једва ушао у траг у Трстенику, нашавши је раскупусану, без корица. Дао је потом да се укоричи у ужичкој штампарији 1956. године, о чему показује оригинални рачун. Брижљиво ју је затим код себе чувао, да би је сада, у старачким данима, ставио на увид јавности...

Бранко Пејовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.