Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јованка Броз испраћена уз рефрен песме „Бела ћао”

(Фото Танјуг)

Испраћај Јованке Броз, која је према сопственој жељи јуче сахрањена у Кући цвећа у близини свог супруга, на једном месту сабрао је чланове њене прородице, учеснике Народноослободилачке борбе из свих бивших југословенских република, актуелне представнике државног врха Србије, делегације других земаља и бројне поштоваоце који су се од раних јутарњих сати окупљали пред Кућом цвећа.

Незваничне полицијске процене указују да је овом догађају присуствовало бар десет хиљада људи, мада ове информације у медијима варирају. Сигурно је да је велики број оних који су дошли да одају последњу пошту некадашњој првој дами заједничке државе у току саме церемоније остао ван простора испред улаза у маузолеј и платоа с фонтаном, где је на травњаку могло да се смести тек око хиљаду и по присутних.

Ковчег с посмртним остацима Јованке Броз био је постављен испред врата Куће цвећа и изложен више од два сата, после чега су га, уз звуке „Посмртног марша”, гардисти Војске Србије унели у само здање како би био спуштен у гробницу, лево од оне у којој почива Тито. Пре тог чина три пута је испаљен почасни плотун, а спуштање одра пратио је рефрен партизанске песме „Бела ћао” који је интониран и после тога, у току мимохода.

Заборављајући је, заборавили смо себе

 

На сахрани испред Куће цвећа Фото Танјуг

Опроштај од Јованке Броз званично није био државна сахрана, али је свечани говор, пре него што су посмртни остаци Јованке Броз унети у маузолеј, одржао председник Владе Србије Ивица Дачић, а уз њега и Горан Алексић, сестрић некадашње прве даме у име породице, и Миодраг Зечевић, председник Субнора. Премијер је, опраштајући се од Титове супруге, указао на лош однос према њој после смрти њеног мужа.

– Заборављајући Јованку, заборавили смо себе. Ово је прилика да признамо себи да смо починили грех и према њој и према сопственој историји, историји у којој нације и народи граде свој идентитет. Јованка Броз је била жртва политичког обрачуна и борбе око Тита – нагласио је Дачић.

Шеф Владе истакао је да је прва дама Југославије била и поносни представник државе, али да је пред смрт нико није помињао и да смо је као и своју историју одбацили и заборавили.

– Однос који смо имали према њој, нажалост, имамо према свему што радимо. Оног тренутка када се нека епоха заврши брже-боље све, и лоше и добро, препуштамо забораву. Исправљање те неправде почело је тек пред крај њеног живота. Када сам јој уручио пасош и личну карту пре неколико година рекла је да никуда неће ни да путује, али да има доказ да постоји – казао је Дачић.

За њега је опроштај од Јованке још један опроштај од Титове епохе и прилика да се подсетимо и антифашистичке борбе – „највећег изгубљеног блага”.

– Тога се данас неки одричу. Опроштају од Јованке Броз не присуствује ниједан представник влада других држава насталих на простору бивше Југославије. Опраштамо се од Јованке Броз, официра ЈНА, супруге председника Јосипа Броза Тита. Почивај у миру поред човека коме си посветила живот и од којег си силом и неправдом била раздвојена – рекао је Дачић.

Миодраг Зечевић указао је да Јованкин живот није био нимало лак и да је такав живот могао да прати само човек посебног кова, искован у револуцији.

– Она је била храбар ратник, који има два ордена за храброст, што је ретко и за хероје. Била је борац покрета и војске који је победио фашистичког окупатора, а у 16. години постала је партизанка – рекао је Зечевић који је додао да „мало одужење дуга државе јесте сахрана поред вољеног човека, коме је поклонила младост и посветила живот”.

Горан Алексић Јованкин живот описао је као несвакидашњу причу, која се тешко препричава – од ратног вихора који се уплео у њен живот, преко година благостања, обележених општом вером и надом у боље сутра, до необјашњиве одбачености.

 

Почасна стража

– Јованка Броз, као усамљена жена, 36 година је гордо, поносно и пркосно била посвећена чувању части, угледа, идеала једног времена, једне велике земље и једног човека – закључио је Алексић.

Црвени антуријум на одру – петокраке на венцима

Осим Ивице Дачића, Горана Алексића и Миодрага Зечевића, на местима покрај одра нашли су се и други представници државног врха, чланови породице и учесници Народноослободилачке борбе. Најближе ковчегу на који је постављен букет Јованкиног омиљеног цвећа – црвеног антуријума – пре него што су њени посмртни остаци унети у здање били су чланови породице некадашње прве даме – сестре Нада и Зора са синовима и снахама, као и Јошка Броз. Поред њих стајали су супруга председника Србије Драгица Николић и премијер Ивица Дачић. Из републичке владе били су присутни и председник Организационог одбора за сахрану Јованке Броз Расим Љајић, министар за унутрашњу и спољну трговину и телекомуникације, као и министарка здравља Славица Ђукић Дејановић, министар саобраћаја Александар Антић, генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић...

На крајњем левом крилу платоа испред улаза у здање у ком се налази гробница, сместили су се Јованкини саборци из Шесте личке дивизије који су најавили почасну стражу.

После свечаних говора ковчег с Јованком Броз уз тонове посмртног марша гардисти су унели у унутрашњост Куће цвећа, а за њима су се до гробног места први запутили чланови породице и потом представници државног врха. Пратили су их Јованкини ратни другови, као и делегеације страних држава и учесници НОБ-а изван Лике, па је тако међу прустнима био и Јово Капичић.

По протоколу, ред грађана који су после тога улазили у Кућу цвећа како би крај надгробне плоче одали пошту некадашњој првој дами био је формиран с леве стране од улаза у маузолеј, док су с десне стране приступ имали само новинари.

У читавом дворишту комплекса којим се разлегала мелодија „Бела ћао” готово да није било никога ко није желео да уђе ово здање и приближи се месту где почива први пар друге Југославије. Поједини посетиоци су гробу Јованке Броз прилазили крстећи се, док је на неким венцима који су постављени изнад плоче била прикачена велика петокрака.

Касно смо је се сетили

 

Јошка Броз, унук Јосипа Броза Тита Фото Ројтерс

Ред оних који су пред Кућом цвећа чекали да одају пошту Јованки Броз и њеном супругу био је најбоља слика некдашње Југославије. Међу првима ту су стигли поштоваоци Јосипа Броза из Скопља, Куманова, Ђевђелије и других градова Македоније, чланови „Сојуза на Титови леви сили”.

– Дошли смо да одамо почаст Јованки и Титу. Она је све време била уз њега, заједно су прошли многа дешавања у Југославији. Лоше је како су се после Титове смрти сви понели према њој, али је на Србији највећа одговорност јер је она овде ипак живела – прокоментарисао је Спасо Георгијевски из Скопља.

Док је чекала да на гроб Јованке Броз положи цвеће у име друштва „Јосип Броз Тито” из Ријеке, чланица Десанка Чекић је поручила је да је „победа победила”.

– Кад-тад ће изаћи свако дело на видело, ништа се не може сакрити, па ни то да је Јованка била велика жена једног великана. Не бих се мешала у однос који су имали према њој после Титове смрти јер је то политичка ствар, али жалосно је шта је доживела – навела је Чекићева, чије друштво годинама посећује маршалов гроб.

Томислав Милосављевић (74), члан Субнора из села Брестовика, поручио је да је жалосно што се народи некадашње заједничке државе нису слагали до краја.

– Поштујем ову земљу, увек сам јој служио. Преживео сам бежање и клање 1945. Да четрдесетих није било комунистичке партије, маршала и Јованке, не би било ни Југославије. Жалосно је шта се после његове смрти дешавало на овим просторима. Било нас је више од 20 милиона, а ево на шта смо сада спали – рекао је Милосављевић.

Сећање на Јованку Броз није избледело ни међу Загрепчанима. Стјепан Пуљић из Сесвета с радошћу се присећа СФРЈ, поготову што је с Брозовима био и у кумским односима.

– Тито и Јованка су били кумови једној мојој сестри. Поносан сам на њих, на СФРЈ јер сам одрастао под Титовом управом, стекао у тој држави образовање... Захваљујући Титовој политици према западу, било нам је омогућено да радимо и у иностранству, куда сам и ја отишао. Када је Тито умро, нисам могао да дођем, али сам зато сада дошао како бих одао почаст куми и другарици Јованки и испратио је на последњи починак. Радујем се што јој је српска влада испунила жељу да почива поред Тита – истакао Пуљић.

Своје сузе на опроштају од Јованке Броз, док је стајала у реду испред Куће цвећа, није могла да заустави Аустријанка Берта Латингер. Она је као туриста пропутовала многе земље, али се са сетом присећа лепота некадашње Југославије, њеног уређења и лика и дела Јосипа Броза.

– Тито је вечан и бесмртан и Југославија је вечна – дрхтавим гласом прокоментарисала је Берта Латингер, која је дошла из околине Беча.

Опроштај од Јованке Броз емотивно је поднела и седамдесетдвогодишња суграђанка Љиљана Грковић која се присетила догађаја из шездесетих испред комбината у Панчеву у коме је радила.

– Причали су да се Тито плашио народа, али то није тачно. Није народ убио Јованку, као што пишу неки ових дана. Народ ју је волео, а убили су је они који су јој завидели – казала је Грковићева.

У име словеначке делегације Авноја на гроб Јованке Броз цвеће су положили представници Југословенског центра „Тито” из Београда, који сарађује са свим левим организацијама с простора СФРЈ. Они су као домаћини дочекивали своје другове из Македоније, Босне и Хрецеговине и других република.

– Жао ми је због свега што је преживљавала после Титове смрти и што је патила. Не верујем ни у једну причу које су јој подметали и којима су се мешали у њихов живот. Жалосно је што су се многи трудили да је сруше, како она више не би била с њим и што су пред Титову смрт успели то да ураде. Све земље бивше СФРЈ су се лоше понеле према њој. Нико се није трудио да јој помогне, а све је зависило само од наше добре воље. Касно смо је се сетили, тек када је отишла у болницу – указује Сеад Клинчић из Требиња.

Никола Белић

Дејан Алексић

-----------------------------------------------------------

Ризиковала живот да не отрују Тита

Међу ветеранима Шесте личке дивизије које смо јуче затекли на сахрани Јованке Броз била је и Душанка Поповић, која се с Титовом супругом редовно чула телефоном до марта ове године.

– Била сам изненађена када сам чула за Јованкину болест и сада кад смо се окупили овде овако тужним поводом. Стално ми је поручивала да би требало да се држимо заједно, била је добро обавештена и информисала се о свему значајном што се дешава у нашој земљи и свету. Баш таква је била и када смо пошли у Други светски рат, била је од најспособнијих и најсналажљивијих бораца у нашим редовима тада – сведочи Душанка Поповић, која је била члан Прве женске чете у Шестој личкој дивизији.

Ова учесница Народноослободилачке борбе додаје да је приче о томе да је Јованка била одана Титу и да га је волела до краја нису само пука и непроверена присећања која се ових дана појављују у медијима.

– Било је много примера којима је она то доказала, а мени је најупечатљивија једна њихова посета Гани. Тамо је обичај да се гостопримство исказује тако што домаћин директно из своје руке да залогај домаћину који то одмах поједе. Јованка је тада страховала да неко на тај начин не покуша атентат на Тита па је прва, пре њега, пробала комад хране којом су их тамо дочекали – сећа се Душанка Поповић.

-----------------------------------------------------------

Спуштање ковчега – затварање приче о Југославији

Велико медијско интересовање за сахрану Јованке Броз потврдило је и присуство готово 200 редакција, као и ред испред улаза у Музеј историје Југославије предвиђен за представнике медијских кућа. Здравствено стање и испраћај Титове удовице нарочиту пажњу јавности привукли су, осим у Србији, и у другим бившим југословенским републикама, што потврђују и они с којима смо јуче разговарали испред Куће цвећа.

– Готово све веће медијске куће из Хрватске извештавају из Београда о овом догђају. Од прошле недеље и тренутка када се појавила вест о Јованкиној смрти и у електронским и штампаним медијима и на интернет порталима свакодневно су објављиване информације о њеној сахрани, болести, и уопште о животу и односу с Титом. Поред чланака, актуелни су и читави фељтони и књиге – наводи Сузана Лепан, сарадница „Вечерњег листа” која долази из Осијека.

Велики одзив у јавности смрт Јованке Броз, према сведочењу Нерминке Емрић из ТВ Федерална, има и у Босни и Херцеговини одакле је такође у Кућу цвећа јуче стигао велики број новинарских екипа.

– Сваки детаљ о њеном задравственом стању, смрти и сахрани обајвљиван је чим би се сазнала нека нова информација. Код многих постоји гледиште да ће у тренутку када Јованка буде положена у гробницу једна прича о Титу и Југославији бити затворена. С обзиром на то да је код Бошњака титоизам нешто што је дубоко укорењено сигурно ће и у наредним периодима бити много емисија, чланака, књига и других материјала који ће се бавити Јованком и наравно Јосипом Брозом – каже Нерминка Емрић.

 -----------------------------------------------------------

Гужве на улазу

Испред самог улаза у Кућу цвећа у гужви је повремено долазило до метежа грађана који су покушавали да што пре уђу у унутрашњост маузолеја. Због тога је неколико пута реаговала полиција. Хитна помоћ, која је, по речима Наде Мацуре, портпаролке ове службе, које преноси Танјуг, на овом месту до 16 сати забележила 15 интервенција, а једна особа, стара 78 година, превезена је у Ургентни центар. Најчешће се радило о старијим лицима која су имала тегобе од последица дужег стајања.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.