Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је пропао пословни брак Мишковића и Бека

Милан Беко и Мирослав Мишковић

Ко је тај човек кога гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић описује као неког ко „не гази на трулу даску”? Да ли је та пророчка способност да хода само утабаним политичким и бизнис стазама заправо извор његове моћи? Како је саобраћајни техничар с дипломским радом на тренутно актуелнијој теми „Утицај профила и режима лета на оперативне трошкове авиона за регионални саобраћај” постао неко због кога се тресе државни врх, и то само онај део који јуче није летео за Абу Даби?

Ко је, дакле, Милан Беко, човек који је изазвао нови потрес на политичкој сцени Србије?

Пажљиви биографи лика и дела бизнисмена запазили су да му је хоби пливање, пословна девиза „Капитал диктира правила игре”, а животни мото „Шта се може досегнути, пробај”. Да ли је Беко ове три ствари објединио прошле недеље? Показао је по ко зна који пут да једнако добро плива и у политичким водама, као и у базену, сасвим сигурно пробао је докле може да досегне, а само остаје отворено питање да ли је тај фамозни капитал издиктирао правиле нове игранке. Игранке у којој се прогнозирају избори у фебруару и коначан раскид владајуће коалиције после фамозног реаговања СПС-а који се описује формулацијом „Бека критикују, Вучићу приговарају”?

Политички гледано, нема власти или политичара са којим Беко у неком тренутку није био у добрим односима. У Милошевићево време, деведесетих, био је министар прво у републичкој влади Мирка Марјановића, затим и у савезној Момира Булатовића. Крај деведесетих дочекао је као кандидат за посланика ЈУЛ-а и као човек за кога се тврди да је Милошевићу предлагао да преда власт. Зорану Ђинђићу је био кум, а за време владе Војислава Коштунице сматрао се једним од „повлашћених бизнисмена” коме је дозвољено много тога. Ипак, када је 2008. године направљена влада Демократске странке и СПС-а, многи су тврдили да иза тог договора стоји Мирослав Мишковић који је често у незваничним разговорима те „заслуге” делио с Камeроном Мантером, тадашњим амбасадором САД, и, погађате, Миланом Беком. Ма колико му се никад доказане тврдње да је помогао Тадићу да преокрене социјалисте приписивале, Беко је био једини бизнисмен који је посетио Томислава Николића док је штрајковао глађу.

Гледано из угла бизниса, Беко је почео у маркетиншкој агенцији „Спектра”, коју је касније откупио а затим је пословање проширио, оснивајући трговачку фирму „Дибек”. После петооктобарских промена, нестао је на неко време из земље јер су му пријатељи, попут Владимира Поповића, наводно тешко замерили што је ушао у владу СПС-а, ЈУЛ-а и радикала.

Вратио се у Србију, заклањајући се иза инвестиционих фондова који су куповали успешна приватизована предузећа – „Бамби”, „Књаз Милош”, млекаре... Тврдило се да иза тих фондова стоји капитал прогнаног руског тајкуна Бориса Березовског, због чега је у августу стављена судска забрана располагања имовином ових предузећа, да би дан пошто је то званично објављено пристигла нова одлука више судске инстанце која је поништила првобитну забрану.

После приватизације ових предузећа, почиње отворено да се прича о њему, и то углавном као делу нераздвојног тандема с Мирославом Мишковићем, власником „Делте”. Следи и увек неизоставна политичка подршка при приватизацијама, због којих се данас Милан Беко налази у чак три случаја на списку 24 спорне приватизације чије разрешење тражи Европски парламент. Реч је о приватизацијама „Це маркета”, „Новости” и „Луке Београд”, из 2005. и 2006. године.

У „Новостима” је спорно то што су већински удео имају три повезане фирме. Наиме, према Закону о преузимању акционарских друштава, повезана правна лица на Берзи могу купити до 25 одсто акција, док је за стицање већег капитала било неопходно да се објави понуда за преузимање, обавести Централни регистар хартија од вредности, Комисија за хартије од вредности и само акционарско друштво „Новости”, што никада није учињено.

У „Це маркету” је спорно то што су и мали власници „Це маркета” од почетка тврдили да су њихове акције 2001. процењене на 133.000 динара, а откупљене су по цени од 25.800, а такође се спомињу и политички договори Мишковића и Бека с тадашњим премијером Војиславом Коштуницом.

За сада је само приватизација „Луке Београд” полицијски решена, привођењем бившег министра Предрага Бубала и још седам особа. Иако је годинама описиван у медијима као „главни кривац” за спорну приватизацију „Луке Београд”, Милан Беко је у полицијском поступку саслушан, а инспектори током истраге нису успели да пронађу доказе који би довели до његовог хапшења. Међутим, интересантно је да је на том саслушању у полицији, које је трајало скоро шест сати, Беко практично открио како је пропао „пословни брак” између Мирослава Мишковића и њега, после куповине „Луке Београд”.

О том „пословном браку” између најутицајнијих бизнисмена нашироко се причало од 2004. године. Практично, Мишковић и Беко су се у многим великим пословима појављивали заједно, па се и у свим причама помињао нераздвојни пословни тандем, у којем се уз име Мишковића обавезно додавао и Беко, и обрнуто.

У једном тренутку, међутим, негде 2007. године, престале су све њихове заједничке пословне активности. Више се нигде нису појављивали заједно, а у незваничним бизнис и политичким круговима брујало се о сукобу између Мишковића и Бека. Потврду тих прича наравно никада нико није добио. Мишковић никада јавно ни о чему није причао, а Беко је у неколико наврата, пре свега у интервјуима Југославу Ћосићу за ТВ Б92 прошле године и Драгану Вучићевићу на ТВ Пинк прошле недеље, нагласио да њега и Мишковића везују породични, пријатељски односи. Пријатељство су приказали српској јавности на председничкој инаугурацији Томислава Николића, када су се уз Миодрага Костића сликали с новим председником Србије.

Дакле, приче о наводном сукобу остале су на нивоу спекулација.

Међутим, на том полицијском саслушању, у мају ове године, Беко је о Мишковићу изнео неколико појединости које бацају ипак ново светло у односе некад најутицајнијег пословног тандема. Из записника тог саслушања, у ком је Беко употребио речи попут „велико разочарање” и „удаљавање”, види се да је камен спотицања управо била „Лука Београд” и да је највероватније због тога престао тај фамозни „пословни брак”, после ког више није било заједничких улагања нити послова.

„Лука Београд” је заправо купљена како би се на том земљишту, уз обалу Дунава, изградило ексклузивно стамбено-пословно насеље, под радним називом „Град на води”. У том пројекту, „Лука” је требало да се ослони на стручну подршку система „Делте”, који је имао озбиљну кадровску структуру за развој урбанистичких и грађевинским пројеката.

Међутим, на Беково „велико разочарање”, како је изјавио у полицији, Мишковић се 2007. године повукао из посла и пренео свој власнички удео на сина Марка, кћерку Ивану и Ивану Веселиновић, некадашњу блиску Мишковићеву сарадницу, која је, каже Беко у полицији, пословно била везана за „Луку”.

То је за Бека био „алармантан податак” јер, како је испричао инспекторима, постало је очигледно да договореног развоја те фирме неће бити.

– Јасно ми је стављено до знања да се ствар своди на пензиони фонд његове деце – испричао је Беко у полицији.

За даљи пословни однос између Мишковића и њега, Беко је употребио израз „упадљивије удаљавање” и то у контексту сазнања да је власник „Делте” имао намеру да у најближој зони Луке гради велики пословни тржни центар са стамбеним блоком, којим директно конкурише пројекту „Луке Београд”.

То удаљавање постало је још упадљивије када је Мишковић одбио да „Луци” прода објекат „Темпа” у непосредној близини Слободне зоне Београд, централног дела који обухвата зону високе изграђености, иако је понуда „Луке” била коректна. Мишковићу је, наиме, било понуђено да „Лука” преузме објекат „Темпа” уз адекватни финансијску надокнаду, а да он у овом новом објекту, који би био изграђен на истој локацији, добије простор исте величине.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.