Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Румунији почело инсталирање америчког антиракетног штита

Румунска војна база коју су градили Совјети сада постаје безбедносна претња руским стратешким интересима (Фото Ројтерс)

Упркос томе што Русија и НАТО већ дуго воде преговоре о томе како да постигну компромисно решење за контроверзни амерички противракетни штит у Европи, Вашингтон и Брисел не одустају од својих намера и прекјуче је у Румунији званично почела изградња америчке базе за пресретачке ракете, која ће постати део тог за Русе спорног система. На некадашњу ваздухопловну базу, коју су Румуни пре шест деценије изградили уз помоћ Совјетског Савеза, Американци ће сада потрошити 134 милиона долара, како би је модернизовали и до 2015. године на том месту распоредили 24 пресретачке ракете СМ-3 и радарске инсталације.

Свечаном почетку радова у Девеселу присуствовали су председник Румуније Трајан Басеску, амерички подсекретар за одбрану Џејмс Милер и директор америчке Агенције за ракетну одбрану Џејмс Сајринг, док је Александар Вершбоу, заменик генералног секретара НАТО-а, такође Американац, истакао да је то „историјска прилика”, додајући да ће „постројење у Девеселу бити кључна компонента у изградњи целокупног балистичко-ракетног одбрамбеног система НАТО-а”.

Да су не само Американци већ и Румуни свесни да је ово „прст у око” Москви, сведочи изјава румунског министра одбране Мирчеа Душе, који је рекао да је „изградња базе у Девеселу почела упркос мањку разумевања Русије у овом погледу”.

Реакција званичне Москве није била тако оштра као што су многи очекивали. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је само рекао да „ракетна одбрана остаје горући проблем”, додајући да је руски став добро познат.

„Спремни смо на конструктивни дијалог са САД и НАТО и отворени смо за проналажење компромиса, али немојмо се претварати да ствари могу бити решене тако што ће (Американци и НАТО) непрекидно говорити о томе да не постоји ништа што треба променити у систему америчке противракетне одбране и да она није усмерена против Русије”, рекао је Лавров, додајући да је садашње држање алијансе у преговорима „неприхватљиво”.

И, заиста, преговори у оквиру Савета НАТО–Русија делују већ неко време као упорно покушавање Запада да убеди Москву да прихвати америчке планове. То се видело и на прошлонедељном састанку представника алијансе и Руске Федерације. Вашингтон тврди да ракете неће имати офанзивни карактер већ ће само циљати надолазеће балистичке ракете које лансирају непријатељске земље. У том образложењу Иран се сагледава као потенцијална претња, али Русија сумња да САД заправо желе да смање њену стратешку балистичку способност. Због тога се још од 2000, када тадашњи председник САД Џорџ Буш изнео идеју о америчком противракетном штиту, који би био постављен и у Европи, Русија томе снажно противи и прети да ће као одговор на овај амерички потез она ставити моћније бојеве главе на своје балистичке ракете.

У наредне две године Американци ће са источне обале САД у румунску базу преместити огроман радарски систем, који је величине четвороспратне зграде, и у потпуности изградити нову инфраструктуру за пресретачке ракете, које су намењене обарању балистичке ракете кратког и средњег домета.

Изградња ових инсталације је део „фазног прилагодљивог приступа” што је америчка формулација којом се описују четири фазе изградње америчког противракетног штита. Прва фаза, која је спроведена до јануара 2012, подразумева постављање радарских система за рано упозоравање од опасности у Турској и распоређивање три ратна брода који носе поморске борбене системе „иџис” у Средоземљу. Друга фаза је постављање 24 пресретачке ракете у Румунији, а у трећој фази и у Пољској. Четврта фаза пак подразумева да се до 2020. ове ракете замене још модернијим системима који би требало да штите чланице НАТО-а, не само од ракета средњег домета већ и од интерконтиненталних балистичких ракета.

Међутим, у марту ове године САД су најавиле да ће одустати од ове четврте фазе, која је била узрок највеће забринутости Руса. Упркос том америчком одустајању, Лавров није дао руско зелено светло за европске инсталације у оквиру овог противракетног система под окриљем НАТО-а, инсистирајући да је оно и даље претња руским системима. Оно што све више брине Москву јесте чињеница да њихове претње, као ни преговори у Бриселу, засад нису зауставили САД и НАТО у настојањима да цео систем учине оперативним 2018. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.