Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Полемика о Титу - Може ли се Броз одбранити од њега самога

У разговору за „Политику” млади руски историчар Никита Бондарев, 28. октобра ове године, тврди да сам у својој биографији о Јосипу Брозу Титу, преведеној на све језике народа бивше Југославије, написао нешто чега у мојој књизи нема.

Он каже: „Перо Симић сматра да су профили другова из партије, које је Тито писао за Кадровско одељење Коминтерне, ’крунски доказ’ да је Јосип Броз Тито био официр НКВД-а.”

Најпре, то нису профили, већ све Титове изјаве о водећим југословенским комунистима који су пре Другог светског рата стрељани у Совјетском Савезу. Оне имају свој званични назив, а ни једна од њих није насловљена као профил. Зову се „Подаци друга Валтера”, а неке Титове исказе двојица његових саговорника, агената НКВД-а у Коминтерни, насловљавали су са „Разговор са другом Брозом”.

Кључном речју, подаци, и сам Тито је назвао један свој збирни документ, у коме је 1938. негаторски писао о седморици већ стрељаних и двојици живих водећих југословенских комуниста, који су убрзо били ликвидирани у Москви: „Уколико су потребни подаци о некоме кога овдје нисам споменуо, молим да ми се то напомене.”

Друго, ни у једном од једанаест издања своје књиге нисам друга Тита назвао „официром НКВД-а”, како ми замера Бондарев, већ само сарадником НКВД-а, а то је биографски податак, а не некаква његова (дис)квалификација. О томе да је Тито док се борио за долазак на чело КПЈ био сарадник Стаљинове тајне полиције посведочио је пред крај живота и Брозов московски промотор, совјетски обавештајац Јосип Копинич, који је Титу крајем 1938. омогућио да се кандидује за секретара Централног комитета Комунистичке партије Југославије и до краја Титовог живота био у добрим односима с њим.

Сарадња са агентима НКВД-а била је и у опусу Титовог радног места, референта Кадровског одељења Коминтерне, које је, у ствари, било контраобавештајно одељење Коминтерне, под контролом НКВД-а.

Сарадњу са НКВД-ом признао је 1948. својим најближим сарадницима и сам Тито, љут што га је Стаљин прогласио отпадником.

Још у једном делу разговора за „Политику” Бондарев ми замера оно чега нема ни у једном издању моје књиге: „Симић без ограничења користи следеће формуле: ’Тито је већи стаљиниста од самог Стаљина јер је боље од Стаљина савладао методе терора и застрашивања’, ’Тито је преварант и узурпатор’, а уз то је и ’џелат и инспиратор линчовања’, ’његова шапа нам је још на грлу’.”

Од свега овог тачно је само да једна од стотинак прича у мојој књизи носи наслов „Већи стаљинисти од Стаљина”, а она информативно описује како је руководство КПЈ после Стаљинове екскомуникације Тита покушало да докаже московском диктатору да су правоверни стаљинисти.

Жао ми је што морам да кажем да је све остало у цитираном делу разговора Бондарева са новинаром „Политике” чиста измишљотина. И то не само зато што ничег од тога нема у мојој књизи, већ и због тога што то није стил мог изражавања. С крајњим напором покушавам да разумем зашто Бондарев у разговору за „Политику” изриче ове збиља паушалне замерке, а истовремено каже да су „архивски материјали које Симић наводи веродостојни”. То једно с другим не иде, тим пре што се у књизи практично бавим само интерпретацијом архивских докумената. Мени се још пролетос учинило да Никита Бондарев, иако истражује Титове московске године, 1935–1937, има потешкоћа да разуме природу веза будућег вође југословенских комуниста са НКВД-ом. Зато сам му на научном скупу о др Сими Марковићу, једном од оснивача КПЈ, одржаном марта ове године у Српској академији наука, пред педесетак учесника понудио да разјаснимо све евентуалне недоумице, али он ту понуду, из мени непознатих разлога, није прихватио.

Позив је и даље отворен.

Не знам зашто, али морам на крају приметити да се Бондарев сматрао позваним да оправда то што Тито, кад се за време Првог светског рата потуцао по Русији, није учествовао у Октобарској револуцији. Он каже да Тито то није учинио због тога што је за њега „боравак у етнички измешаној средини био нешто сасвим ново”! А Тито се родио и одрастао, школовао се, шегртовао и формирао у Аустроугарској, у којој је, само у званичној употреби, било чак седам језика.

Публициста

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.