Сумњива пастрмка избегла улов

Ваљево – Ни прекјучерашњи контролни улов рибе у реци Градац код Ваљева није орасположио Мирослава Стојановића из овог града. Као риболовац, љубитељ реке и један од оснивача друштва за њену заштиту, он више од годину дана упозорава јавност и надлежне да је у Градцу настањена такозвана пастрмка атлантске линије која прети да уништи живи свет у свом окружењу. На месту извршене контроле познатом као Ћелијске пољане стручњаци Института за мултидисциплинарна истраживања из Београда, у присуству инспектора у области заштите рибљег фонда, нису евидентирали атлантску пастрмку.

То се могло десити једино ако је она отпорна на струјни удар из агрегата од којих су друге рибе одмах биле ошамућене. Друга солуција је да сумњиве пастрмке нема у реци, чиме је њено уношење у записник после обављене контроле изостало. Руководилац, али и оперативац у овој акцији Стефан Скорић, из Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, у разговору за наш лист казао је да су ухватили пет врста риба међу којима су биле најбројније поточне пастрмке, као и да код њих није приметио битније разлике у односу на претходне године. На наше питање да ли је оправдана сумња и забринутост појединих риболоваца и љубитеља реке због непожељног „госта” у реци Градац, одговорио је потврдно. Истовремено, такво понашање оценио је као бригу о заштити околине, биљног и животињског света. Додао је да у свему нема ничег драматичног и да су рибе са мање или више пега и промењеног морфолошког изгледа у односу на аутохтоне врсте последица мешања генетског материјала до којег је дошло током порибљавања.

Контролно изловљавање на реци Градац (Фото Б. Нововић)

 – На атрактивним местима на рекама под притиском пецароша вршена су бројна порибљавања још у време ондашње Југославије, за шта је коришћен генетски материјал, тј. млађ из мрестилишта из Словеније и Херцеговине. Реч је о подручјима која припадају другом сливу уз све остале пратеће различитости. Тако нешто није задесило само Градац, већ и многе воде у Србији. После таквих миксова и других промена и аутохтоне врсте су сведене на статистичке грешке – каже Скорић, који није прецизирао да ли у реци има атлантске пастрмке.

И Драган Димитријевић, секретар друштва „Градац”, каже да се дигла бука у јавности због недовољног знања о поточној пастрмки. И атлантска пастрмка је поточна и није, вели, ништа већи предатор у односу на остале. Он тврди да је није видео у реци а ако се појавио неки примерак то је, каже као и претходни саговорник, услед великих порибљавања која су почела још седамдесетих година прошлог века. Записано је да је уз финансијску подршку фабрике „Крушик” у појединим акцијама пуштано у реку и до 200.000 комада пастрмске млађи приспеле из Благаја и Словеније.

– Уз све уважавање људи из струке, Мирослав Стојановић није био задовољан обављеним контролним изловом.

 – У свим дописима на адресу Министарства за природне ресурсе тражио сам да се контрола изврши на локацији реке познатој као Шарено платно. Она се налазила свега 800 метара узводно од ове где је вршен излов и тврдим да у том делу реке 90 одсто рибе чине пастрмке атлантске линије. Тамо све кључа од њих. То су рибе тродупло веће и теже од домаћих аутохтоних врста са незаситим апетитом. Због тога ћу од надлежних у ресорном Министарству тражити да се о мом, тј. трошку више од 50 љубитеља реке изврши нови контролни излов и то тамо где се намерно одбија таква провера – каже Стојановић, наводећи да неко од непожељне речне „ајкуле” прави добар бизнис који није у складу са прописима.