Миљеник звездаша

"Ти си Звездин четник, Милане." То је слоган којим ће вечерас 6.000 грла најавити четврти меч финала кошаркашког првенства Србије. Тако Звездини навијачи бодре свог миљеника Милана Гуровића који малтене после сваке своје тројке подигне три прста и пољуби на левој мишици тетоважу Драже Михаиловића, да покаже да је и велики Србин и велики четник.Каже да је у основној школи, као и сва деца тада, био Титов пионир, али да је временом схватио "праву истину". Данас истиче да му је пуно срце што га називају "Звездиним четником".

Кад га пецкају да је играо и за Партизан, изјављује да се због та три месеца каје и да му је то највећа грешка у животу. Последњи финални окршаји у "Пиониру" остаће упамћени по многим инцидентима, али и по Гуровићевим сузама које су лакше од жандармерије успеле да смире хулиганске страсти.

Лик Драже Михаиловића му је истетовирао један шпански "уметник" док је играо за Уникаху из Малаге. У својој колекцији има око 50 књига о четницима. Наглашава да је то његово лично опредељење и да никада није био политички ангажован ("Својевремено су ме врбовали Карићи и још неке странке, али нема тих пара због којих бих ушао у политику...").

Рођен је 17. јуна 1975. у Новом Саду, али су му преци из Требиња у којем је његов отац Божидар био познати боксер. Небројено пута је изјављивао да за своју успешну каријеру највише дугује мајци Мари јер га је она највише подржавала када се као шеснаестогодишњак колебао у Грчкој ("Хтео сам да се вратим, али мајка ми је говорила: ’Пробај да истрајеш, јер увек можеш да се вратиш’".). Има две године млађег брата Вељка.

Одлазак у Грчку је био пресудан за његову каријеру. Пре тога је три године тренирао кунг-фу, а на кошарку је отишао "из зезања", на наговор другара из ОШ "Доситеј Обрадовић" у Новом Саду.

Први је у њему препознао таленат тренер Зоран Триван, у седмом разреду, а већ три године касније отишао је у грчки Перистери. Због тога је напустио Средњу пољопривредну школу већ после првог разреда. У Грчкој је стигао до дипломе конобара.

Играо је за Перистери (1994–1998), Барселону (1998–2000), АЕК (2000/01), Уникаху (2001–2003), Војводину (2003/04), Хувентуд (2004/05), Партизан (2004/05) и Црвену звезду (2005–2007), а после овог финала прећи ће у пољски Проком. Са репрезентацијом је освојио бронзу на ЕП 1999. у Француској, злато на ЕП 2001. у Истанбулу и злато на СП 2002. у Индијанаполису. Клупски је првак Шпаније 1999. и победник Купа "Кораћа" са Звездом 2006.

Иако је прошао комплетне припреме за СП 1998. у Атини, надајући се да ће ФИБА да му дозволи да игра за Југославију (пошто је имао и грчки пасош) дан уочи почетка шампионата стигла је забрана. Прославио се на Светском првенству у Индијанаполису 2002, када је својим тројкама у четвртфиналу избацио селекцију САД-а. Тада је добио надимак Човек који је уништио тим снова.

По завршетку каријере волео би да буде Звездин спортски директор. Ожењен је Тањом с којом има кћерку Милицу (4) и сина Вукмана (1). Каже да је после година "банчења" постао породичан човек, као и да је сасвим другачији ван кошаркашког терена на којем често пада у ватру. Недавно је у финалу фудбалског Купа био у улози вође Звездиних навијача што је овако објаснио: