субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од контејнера до катедрале

У Келну сам освојио прву награду на сајму уметности својим видео-радом. Фотографи су сликали, а ја сам се чудно осећао. Видео сам себе како гледам свет у којем живим и не свиђа ми се. При томе, моји радови желе да свет преуреде да буде онакав какав је у мојој глави. Пошто је то све доживљај, не могу га описати тачно, али покушаћу утиске да пренесем.

Мој рад је приказан почетком лета у оквиру „Миксер фестивала” у једном контејнеру близу Бранковог моста. Мирисало је на мокраћу, али обични људи, радници, студенти, пријатељи долазили су и могли смо да разговарамо лежерно у том амбијенту. Након Единбурга, пре неколико недеља тај кратки филм је приказан на фестивалу „документ АРТ” у Немачкој и Пољској. Иако је све лепо организовано, постало ми је јасно да се та немачко-пољска сарадња одвија више због европских фондова и да се доста енергије и новца расипа; нпр. учесници су добијали исти промотивни материјал два пута, али немачке и пољске верзије. Чланица жирија, Британка иранског порекла, говорила ми је како се лепо провела у Београду током „Кратког метра”, на фестивалу на којем нема пара за тај промотивни материјал.

У Берлину сам направио експеримент и ишао по галеријама и причао с људима. Када се појавим у галерији као да је дух ушао. Тамо слабо ко залази и галерија постоји више као место за журку отварања изложбе или хангар где се рад може видети него као жив простор у који људи долазе и разговарају без обзира на образовање и класну припадност. Наравно, атмосфера у великој мери зависи од изложеног рада и уметника, али било ми је јасно да та уметност опстаје искључиво због постојања буржоазије која уметност користи као капитал или њоме гради статус или купује ексцентричну, храбру, еротичну персону уметника.

У Келн сам стигао са шест сати закашњења због невремена и тада сам од путника научио да постоје вицеви о ажурности „Дојче Бана”. Простор у којем смо излагали је огромна хала са пуно галерија и радова, непосредно близу моста који води до катедрале у центру. Сваки дан сам пешке ишао преко моста који је преплављен катанцима заљубљених. Већина радова на изложби су потпуни кич. Опет сам се уверио да радови постоје због новца јер се иза радова не види нагон за преживљавање у овом свету лудила, већ само зјапи празнина досаде материјалистичког живота, како Мишима дефинише савременост.

Ситуацији сам пришао уз самоиронични хумор, па сам се шалио да су поред свих Немаца, Холанђана, Белгијанаца итд. мене одабрали као јединог припадника „трећег света”. Сувише је било лажног на тој огромној изложби. За мене су катанци на мосту у Келну са кич срцима и иницијалима заљубљених постали искренија уметничка инсталација.

Ту сам се сетио наше културне сцене. Нигде нема пара, чини се, осим у Немачкој. Нашој културној сцени недостају идеје, организација, али то су елементи који не захтевају нужно новац, он долази на ред када је потребно реализовати идеју. У Европи се и иначе даје новац и за реализацију пуно бесмислених пројеката у култури. Идеје недостају свуда у свету, па зашто би друштво плаћало уметника за безидејни рад? Моја порука је оптимистична; српска сцена може да створи врхунска дела светског значаја, уз помоћ друштва, али без огромног новца, што је и Тасовац имплицитно поручио.

Када сам се вратио у хотел у холу сам срео групу пијаних Велшана који су дошли у Келн због неке свадбе. Када су сазнали да сам из Србије, као навијачи Манчестера почели су да скандирају Немањи Видићу и тако смо се упознали. Ту није било ничег лажног, усиљеног, са задњим намерама. Тако се улични музичари директно, ту на сцени улице, обраћају пролазницима који иду својим послом и због тога морају бити још бољи, гласнији, истинитији у свом наступу. Лепа глава египатске краљице Нефeртити у Берлину и наступ једног уличног уметника на неки чудан космички начин припадају једној истој лепоти, једном истом доживљају живота који је универзалан.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету у Њујорку

Коментари0
c8a62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља