УН, ИАЕА и ОПЕК у шпијунској мрежи Беча

Вицеканцелар и министар спољних послова Аустрије Михаел Шпиндлекер понудио је азил Едварду Сноудену, бившем америчком обавештајном аналитичару који тренутно има привремени, једногодишњи, азил у Москви.

„Ако Немачка околиша да одобри азил Сноудену и индиректно га спречава да сведочи пред истражном комисијом Бундестага о нивоу америчке масовне шпијунаже немачких и европских грађана, учинићемо то ми”, рекао је Шпиндлекер у интервјуу за недељно издање бечког дневника „Естерајх”.

Вицеканцелар одлазеће аустријске владе, а извесно и потпредседник у новом кабинету велике коалиције чији је наставак рада у начелу договорен, сматра да би Сноуденово сведочење пред парламентарном истражном комисијом једне од чланица Европске уније подстакло Брисел да предузме конкретне кораке у спречавању шпијунских делатности страних сила. Шпиндлекер је нагласио, међутим, да његов иступ није усмерен „само” на подстицање европске иницијативе против шпијунаже. Рекао је да очекује да Сноуден допринесе и расветљавању аустријске улоге у светској мрежи шпијунаже коју спроводи америчка Национална безбедносна агенција (НСА).

Одговарајућа предистрага, која по аустријском закону претходи званичној истрази, покренута је на основу кривичне пријаве органа државне безбедности (Биро за заштиту уставности) против НН лица, због недозвољеног надзора комуникација међународних организација у Бечу – седишта УН на левој обали Дунава, Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) и Организације држава произвођача нафте (ОПЕК).

Повод је нађен у Сноуденовом документу који је светска штампа објавила пре десетак дана. У њему је описана сарадња обавештајних служби четрнаест чланица НАТО-а у надзору над грађанима Европе, али и такозвана кооперација три неутралне државе – Шведске, Швајцарске и Аустрије. Аустрија је, при томе, добила највиши рејтинг као поуздани сарадник НСА, чак виши од оног који је додељен Француској.

Овај податак одјекнуо је у аустријској јавности којој је до тада објашњавано да обавештајна сарадња постоји само између аустријске војске и Американаца, и то утолико да војска сервисира прислушне станице које одабирају и појачавају сигнале са источноевропских простора и из Мале Азије.

Веродостојност Сноуденових докумената који указују на шпијунску улогу Аустрије у међувремену је потврдио Томас Дрејк, бивши сарадник америчке прислушне службе СЦС. Дрејк је, како сам истиче, у обавештајној пензији и бави се новинарством у Бечу – као слободни сарадник „неких америчких редакција”.

Сарадња о којој је било речи у Сноуденовом документу није се односила на војне прислушне станице, већ на специјалне, локалне станице у зградама које припадају амбасади САД. При томе је посебно пала у очи вишеспратна, луксузна вила из деветнаестог века, заведена као стамбена зграда службеника америчке амбасаде у Бечу.

Древно здање у идиличном окружењу осамнаестог бечког кварта, на адреси Пецлајнсдорфер штрасе 126–128, има савремене димњаке који се не диме... Иза декоративног „омота” су прикривени прислушни скенери. У шипкама старих ТВ антена из шездесетих година прошлог века скривени су електронски одашиљачи, а иза тананих и порозних зидова оронуле баштованске кућице скривене су сателитске антене... У подруму зграде је компјутеризована прислушна централа која се званично води као „анекс”. У шпијунском жаргону је то израз за теледириговану прислушну станицу без особља на лицу места.

Међутим, према сазнањима аустријских безбедносних органа, ту станицу опслужује тридесетак људи – пет америчких стручњака за електронски надзор и двадесет пет високоспецијализованих информатичара аустријске војнообавештајне службе (ХНА).

Занимљиво је, ипак, да су аустријски безбедносни органи открили аферу тек по објављивању Сноуденових докумената. Претходно су службеници исте службе надзирали демонстранте који су минулог пролећа у поворци изашли пред ово здање, протестујући против америчке шпијунске делатности у Бечу. Како се у добро обавештеним круговима Беча може сазнати, тада је покренута интерна истрага. Органи унутрашње контроле уставобранитеља тражили су „кртицу” која је проследила информације демонстрантима.