„Југоконцерт” хитно тражи састанак са властима

„Југоконцерт” тражи од Секретарија за културу да се хитно састане са привременим већем Скупштине града, како би их упознали са финансијском ситуацијом у овој најстаријој концертној агенцији, и дугом према литванском менаџеру Мартинасу Кевишасу који је тужио„Југоконцерт” због неисплаћеног новца. Музичкој агенцији Кевишаса није исплаћено нешто више од 120. 000 евра за организовање три концерта у Београду, и градске власти мораће да се укључе у решавање ове ситуације, јер „Југоконцерт” не може сам да измири дуговања.

То отвара питање опстанка класичне музике у престоници, али посетиоце „Политикиног” сајта изгледа да једино брине што ће дугови, још једне лоше вођене фирме бити намирени од новца пореских обвезника, због чега су изразили своје негодовање...

„Југоконцерт” је, подсетимо, добио новац из буџета за своје програме, али је имао обавезу да сам обезбеди остатак новца за своју сезону. Како је пропао „Билет сервис”, који је продавао улазнице за дешавања из културе, код њих је остало неколико милиона динара од наступа у организацији „Југоконцерта”, те се, између осталог, и због тога дуг ове агенције увећао.

Било је ту сигурно још лоших процена, јер нам у памћењу не бледи тужно полупразна сала „Сава центра” 2011. године када је у њој гостовала Дрезденска филхармонија. Дуговима су сигурно кумовали општа криза и осипање интересовања за концерте класичне музике, која је иначе резервисана за ужи круг публике.

Дуг према Мартинасу Кевишасу, међутим, није једини дуг „Југоконцерта”. Како незванично сазнајемо, укупно дуговање ове агенције износи око 500. 000 евра, а јавна је тајна да „Југоконцерт” није исплатио хонораре нашим музичарима са прошлог и претпрошлог Бемуса. Пошто је рачун „Југоконцерта” блокиран, тај новац и не може да буде исплаћен, па стога постоји идеја да Секретаријат за културу новац за овогодишњи Бемус уплати, заобилазно, преко рачуна позоришта Дадов, такође установе која је у надлежности града...

Мартинас Кевишас је био посредник за наступе Њујоршке филхармоније, Миланске скале и пијанисте Јунди Лија, одржане у Београду од 2010-2012. године. За Њујоршку филхармонију преговори су трајали три године. „Југоконцерт” није могао да ангажује неког другог, јефтинијег, менаџера, јер су Американци изабрали „Риверсајд мјузик”, и као провереној агенцији поверили организовање њихове европске турнеје. Турнеја је била идеална прилика да Њујорчани у свој распоред уврсте и Београд.

Захваљујући посредовању Кевишаса , у последњих 15 година у Београду су гостовала нека од највећих имена класичне музике, и његова агенција зарадила је лепу суму од сарадње са „Југоконцертом”.

– „Југоконцерт” је потписао уговор са мојом агеницијом, а ја имам уговор са Американцима, Скалом и Јунди Лијом, и те уговоре морам да исплатим. Непрофесионално је рећи да је „Југоконцерт” исплатио Њујоршку филхармонију, када су неке од фактура биле за Скалу и за концерт Лија. Дуг постоји према сва три моја клијента – рекао нам је јуче Мартинас Кевишас.

Пошто је „Југоконцертов” рачун у блокади, уколико би следећи корак Мартинаса Кевишаса био да попише имовину ове агенције, неће много користи извући из тога. Простор који „Југоконцерт” користи на Теразијама у власништву је Републичке дирекције за имовину, а канцеларија у Змаја од Ноћаја заправо је пословни простор општине Стари град. Инструменти које је купио „Југоконцерт”, клавир и харфу, у власништву су Скупштине града Београда.

Од градске секретарке за културу Катарине Живановић „Политика” још није добила одговор на питање какав је план за излазак из „Југоконцерових” дугова, али ће наставити и даље да га тражи. Случај ће сигурно бити тема за размишљање привремене власти у Београду, али питање је да ли ће њихова тренутна ограничена власт моћи да разматра ову ситуацију.

И док су културњаци последње две године указивали на лоше стање у култури, а нико их није узимао за озбиљно, или бар није сврстао у приоритете, сада ће то морати да дође на дневни ред, јер после вапаја у „Авала филму” и „Југоконцерту”, само је питање ко ће прекосутра доћи на ред. Они који су сурово заговарали да култура изађе на тржиште, уз то да се законом одреде само две до три националне институције, које ће уживати новац из буџета, ускоро ће можда доживети остварење својих прогноза..

Мирјана Сретеновић