Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто је српско здравство најгоре у Европи?

Српско здравство добило негативне поене и због тога што грађани немају електронске картоне

Здравство Србије по други пут заредом нашло се на дну европске лествице по истраживању рађеном за Европски парламент, па се намеће питање да ли за годину дана ни у једном сегменту нисмо могли бар мало да се поправимо стање, јер смо, у односу на претходно истраживање, добили исти број бодова: 451 од 1000 могућих.

Две су главне примедбе наших медицинских званичника на ово рангирање: да се експертска организација са седиштем у Шведској ни овај пут није консултовала са нашом једином релевантном институцијом – Институтом за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, као и да ово није оцена колико је наше здравство добро, него какво је оно по оцени пацијената. Има, међутим, и оних који сматрају да смо још и добро прошли и да је оцена могла бити гора. Директор „Батута” др Драган Илић појаснио је да надлежни у Србији немају „апсолутно никакве информације о томе када је извештај рађен и ко је попуњавао упитник”, као и да се званични подаци „Батута”, који су јавно доступни, умногоме не поклапају са наводима извештаја. Он је казао и да надлежни у Србији анализирају извештај и да ће ускоро објавити званичне податке, упоредо са онима који су наведени у овом документу.

Професор медицинског факултета у пензији, епидемиолог др Зоран Радовановић за „Политику”, међутим, тврди да истраживање реално приказује здравство код нас.

– Први пут се тврдило да су дати нетачни подаци. Ниједна се земља није жалила осим нас. Ова институција има озбиљне критеријуме по којима оцењује стање здравства у Европи и не обазире се на наше жалопојке – каже др Радовановић.

Главни истраживач „Јуро хелт конзумер индекса” (Euro Health Consumer Indeх) Арне Бјорнберг констатовао је у извештају да је после првог укључивања Србије у ово истраживање дошло до жестоких реакција нашег Министарства здравља, које је тврдило да збир није веродостојан. Међутим, он наводи да му је било интересантно да су поједина медицинске организације потврдиле налазе и чак рекле да је дати збир „надуван”, као и да истраживачи нису довољно озбиљно у обзир узели корупцију у здравственом систему.

Проф. др Петар Булат је у име Министарства здравља у време објављивања првог извештаја, као помоћник министра за међународну сарадњу, поднео врло конкретне замерке вођи истраживања – да Србија има Хитну помоћ која је доступна 24 часа, као и да се преглед може заказати у дому здравља преко телефона, па и преко интернета, да имамо публиковану листу свих лекова који се код нас користе, истина на српском језику, али је подсетио да је и Швеђани имају на шведском…

Директор радиологије у Клиничком центру Србије, проф. др Драган Машуловић каже да Србија има изузетне стручњаке, али да је нажалост реално стање тешко.

Професор др Бранислав Несторовић, педијатар и пулмолог из Универзитетске дечје клинике у Београду, сматра како грађани Србије за лечење троше огромне паре из свог џепа, а то је показатељ да је здравство лоше.

– Здравство је генерално у јако лошем положају, јер не уводе се нове дијагностичке методе и зато се не напредује. То се види у многим показатељима, од трансплантације органа до ендоскопских интервенција на кичми, које су свуда стандард. Можемо да говоримо како нас тамо неко ко је радио истраживање мрзи, али ко год се лечи у Србији зна каква је реалност. Тешко је очекивати да је за годину дана нешто могло да се промени. Док се не промени систем, неће бити помака – каже др Несторовић.

Професор социјалне медицине на Медицинском факултету и познавалац европских здравствених система, др Снежана Симић сматра са мало пара, колико се издваја за здравство, не можемо постићи више, али да Србија не може бити на европском дну. Она се слаже да смо за многе области с правом добили негативне оцене, као што су стопа умирања од инфаркта или од рака, али да је разлог за то што још није започет озбиљан скрининг за рано откривање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.