Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

За референдум о европским интеграцијама

Због свих не само штетних већ и погубних последица европских интеграција најважније питање за Србију јесте на који начин променити, то јест прекинути досадашњи однос са Европском унијом, који се остварује у оквиру европских интеграција и Споразума о стабилизацији и придруживању као кровног интеграционог споразума између Србије и ЕУ. Ако се ставља приговор да је Србија сувише дубоко ушла у интегративни процес са ЕУ да би га сада раскидала, треба навести једноставну чињеницу да је Исланд био пред самим уласком у Европску унију када је донео одлуку о прекиду прикључења. Али је још важнији пример Британије, која најављује расписивање референдума о изласку из ЕУ. Да се још једанпут подсетимо да је британски премијер Камерон најавио да ће референдум бити одржан 2017. године ако конзервативци остану на власти.

Референдум је, нема сумње, најлегитимније средство за доношење тако крупне одлуке о промени државне политике која је за учлањење Србије у Европску унију. С обзиром на то да је ЕУ злоупотребила поверење Србије и сада непосредно условљава даље европске интеграције нормализацијом односа са нелегалном државом Косово, само народ на референдуму може да се изјасни о овим суштински промењеним околностима у односима Србије и Европске уније. Народ Србије треба на референдуму да одлучи да ли је за напуштање европских интеграција или пристаје да се настави досадашња политика европских интеграција.

Зато сматрам да би било најбоље, да би било неопходно организовати слободни референдум о напуштању европских интеграција најкасније почетком 2015. године. Период од годину дана сасвим је довољан да се у Србији поведе одговорна расправа између присталица Европске уније и присталица политичке неутралности. После ове јавне расправе, предстоји референдумска кампања која би требало да омогући народу да одвагне све аргументе „за” и „против” Европске уније и да донесе коначну одлуку о томе којим путем треба Србија да иде. То би заправо значило утврђивање једног редоследа потеза око којег би се договориле све странке у Скупштини Србије. Ево како би тај редослед могао да изгледа: Скупштина Србије доноси одлуку о расписивању референдума почетком 2015. године. Ако народ на референдуму одбаци приступање Европској унији, Скупштина Србије прекида европске интеграције и проглашава политичку неутралност. Одређује се нова политика Србије према ЕУ и државама чланицама, а то је политика директне сарадње са европским државама појединачно. Европској унији се нуди редефинисање Споразума о стабилизацији и придруживању. Ако Европска унија не пристаје на редефинисање, укида се ССП и праве се нови споразуми који уређују односе Србије и Европске уније.

С друге стране, ако се на референдуму потврди садашње опредељење власти да води Србију у Европску унију, добија се пуни легитимитет за наставак европских интеграција, који више не може да се доводи у питање. У сваком случају то би значило крај досадашње закулисне политике Европске уније према Србији и изношење на светло дана питања шта ЕУ жели од Србије и који је одговор Србије на такву политику Европске уније. Тако би се, коначно, успоставили чисти рачуни између Србије и Европске уније, било на основу нове политике неутралности било на основу старе политике европских интеграција. Све је боље од садашње неискрености и скривања правих намера Европске уније према Србији. И највећи еврофанатици добили би много овим референдумом јер би се потпуно рашчистио однос између Србије и ЕУ. Брисел сада према Србији примењује „политику наде“, користећи се лажним оптимизмом за сурову манипулацију емоцијама народа. Интерес Србије је да коначно стави тачку на лажну „политику наде“ Европске уније и да саопшти свој одговор на питање какве треба да буду њена будућност и њена судбина.

Сагласно бриселској процедури, по којој је потребно најмање годину и по дана за преглед стања, и најмање шест година за преговоре, као и најмање две године за ратификацију Уговора о приступању, произлази да Србија ни теоријски за десет година не може да приступи Европској унији. Дакле, ако знамо да у наредних десет година Србија не може да приступи Европској унији, а ЕУ је Косово, то јест распарчавање Србије, поставила као главни услов за наставак европских интеграција, онда је потпуно разумљиво, оправдано и неопходно да Србија треба сада да распише референдум о томе да ли прекинути или наставити европске интеграције. У противном нам се може десити да Србија наредних година настави да распродаје своје државне, националне и економске интересе зарад учлањења у Европску унију, а да се у међувремену ЕУ распадне или реформише на начин који искључује њено проширење.

Председник Демократске странке Србије

(Из нове књиге: ,,Политичка неутралност или Европска унија“)

Сутра: ЕУ би могла да пристане на политичку неутралност Србије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.