Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ би могла да пристане на политичку неутралност Србије

За Србију не постоји оправданији тренутак да се распише референдум о Европској унији од данашњег. Бриселски споразум потписан је 19. априла 2013., а њиме је суштински измењен положај Косова у односу на Србију. Бриселски споразум признаје косовске законе, косовску владу, косовске судове, косовски правни поредак и расписивање избора по косовским законима. Истовремено је ЕУ званично утврдила да је кључни услов за наставак европских интеграција Србије успостављање пуне нормализације односа Београда и Приштине. За расписивање референдума не могу постојати крупнији и важнији разлози од ових.

Али, пре тога у отвореној јавној дебати треба показати да је досадашњи начин односа Србије и ЕУ могуће променити бољим, а то значи оним начином по којем ће од новоуспостављених односа обе стране имати користи, а не само једна као до сада.

Из тог разлога неопходно је пронаћи оне тачке сарадње и обострано корисних подстицаја око којих би се развили будући односи Србије и ЕУ. У том смислу, они би морали бити диференцирани у односу на диференцирану природу интереса једне и друге стране, али имајући у виду и одсуство оног магловитог циља који је добар део српске политичке класе и културне елите држао материјално и идеолошки прикованим за ЕУ, а то је пуноправно чланство.

Комплекс новог партнерства Србије и ЕУ био би употпуњен тек укључењем читавог низа сарадничких уговорних односа у питањима од обостране користи. Ту би спадали споразуми у области саобраћаја, слободе кретања и давања услуга, улагања капитала и пословног настањивања, научног и технолошког развоја, инфраструктуре, безбедности и борбе против организованог криминала, образовања, заштите животне средине, заштите потрошача и многих других области у којима би пре свега Србија имала користи у правцу подизања разних врста стандардизација по угледу на ЕУ.

Добар пример за успостављање сарадње са Европском унијом представља Швајцарска, која је неутрална држава. Наиме, Швајцарска је од 1972. године до сада потписала 120 билатералних уговора са ЕУ.

Излазак Србије из европских интеграција у основи значи успостављање нове политике међудржавне сарадње. То ће рећи да би следећи корак у новој политици Србије био успостављање јаке билатералне политике уместо досадашње политике европских интеграција. Кључна реч нове политике Србије јесте „држава“, а не Европска унија. Инсистирајући на држави Србији, ми истовремено инсистирамо и на сарадњи са другим државама.

И коначно, завршни корак у овом по Србију добром сценарију односи се на проглашење политичке неутралности. Србија ослобођена европских интеграција и туторства ЕУ, са редефинисаним ССП-ом или новим трговинским и другим уговорима са Европском унијом, с новом политиком међудржавне сарадње, излази на међународну сцену као слободна држава која самостално одлучује о својим интересима. Политичка неутралност омогућава Србији да има и Споразум о слободној трговини са Русијом и трговински споразум са Европском унијом. Омогућава јој и слободу да, сагласно својим интересима, развија међудржавну сарадњу са сваком земљом са којом за то постоји међусобан интерес. Политичка неутралност ничим не спутава Србију, него јој, напротив, пружа најбоље шансе да се развија као слободна држава која самостално одлучује.

Јасно је да је за Европску унију најбоље да задржи садашњи подређени положај Србије. Али проверена прагматичност Европске уније сведочи и да би она могла да пристане на политичку неутралност Србије ако бисмо ми као земља одлучно наступили. Дакле, ипак је све у нашим рукама, под претпоставком да знамо шта хоћемо и како то да урадимо. Разумном политиком можемо да се поставимо између Запада и Истока као политички неутрална држава, која жели да сарађује и са једнима и другима чувајући своје националне и економске интересе.

Посебну пажњу Србије морају да привуку и процеси у Европској унији. Потпуно је неизвесно којим путем ће се развијати ствари у Европи и широм света. Готово свакога дана искрсавају проблеми који упозоравају колико је крхка стабилност међународног поретка и колико је неизвесна економска перспектива, посебно развијеног и водећег дела човечанства. Та неизвесност налаже Србији да на време пронађе прави одговор како да на најбољи начин заштити своје државне, националне и економске интересе. Објективно питање опстанка Европске уније није брига и одговорност Србије. То превазилази наше снаге и није питање наше одговорности. Али о судбини и будућности Србије нема ко да брине осим нас самих.

Председник Демократске странке Србије

(Из нове књиге: „Политичка неутралност или Европска унија“)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.