Уради како осећаш

Није тако ретко да неко своја осећања повезује са својим „правим Ја”. Када је таква особа у дилеми, у унутрашњем конфликту, тако да треба да нешто одлучи, она даје предност оном делу себе који нешто осећа. Добронамерно саветује друге: „Учини како осећаш и никада нећеш погрешити!” Исту такву поруку можемо да прочитамо и у неким књигама које се баве духовношћу и људским растом и развојем. Да ли је такав савет увек добар – да ли су осећања заиста увек израз некаквог нашег правог Ја?

Један од разлога за такво уверење је то што смо сви ми, у најранијем детињству научили да верујемо ономе што у телу осећамо. Када у телу осетимо непријатност то разумемо као знак да нам нешто недостаје. На пример, када смо жедни знамо да нам недостаје течности, а када смо гладни да нам недостаје хране. Да можемо да верујемо томе што осећамо потврђује то што када се напојимо или нахранимо, не само да нестаје непријатност, већ наступа пријатност.

У телу не осећамо само сензације или осете, већ и емоције, осећања. За разлику од осета који настају надражајем неког нашег чула, осећања нису телесне већ су психичке појаве. Осећања су резултат наше процене да је нека ситуација веома важна, а њихова функција је да нас припреме за дату ситуацију. Како процес обраде информација који претходи емоцији може да буде тачан или погрешан, тако и резултирајућа емоција није увек исправна. Сви знамо да страх, на пример, може да буде оправдан и рационалан или може да буде неоправдан и због тога ирационалан.

Бројни су филозофи који су супротстављали разум и емоције, сматрајући да увек треба поступати разумно. Емоционално је било изједначено са ирационалним. Сматрало се да су емоције нешто што је ирационално и тражен је начин на који би разум могао да заузда и укроти ирационална осећања.

Заступници идеје „Уради како осећаш” такође супротстављају разум и осећања, али, тако што дају предност осећањима. Када разум говори једно, а осећања друго, сматрају да увек треба послушати своје емоције, нарочито ако су оне резултат рада интуиције.

Емоционално писмени људи не супротстављају разум и осећања јер знају да је свако осећање резултат процене ситуације и да та процена може да буде разумна или неразумна. Зато преиспитују своја осећања, проверавајући логику процене на којој су заснована, а како би разлучили рационална осећања од нерационалних.

Није потребно набрајати примере из којих је јасно да ће особа која увек поступа у складу са тим како се осећа себе доводити у велике невоље. Ми људи смо комплексна бића и најбоље је када се наше психичке функције договарају и сарађују. Рационална осећања су та која треба слушати, а ирационална треба игнорисати.