Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три таласа страдања муслимана

Сећање на мртве (фото Дани)

Архивски документи сведоче о три карактеристична таласа масовног страдања муслимана од 1941. до фебруара 1942, потом у августу исте, као и почетком 1943. године.

У првом таласу злочине је починио Прибојски четнички одред, оружјем добијеним од италијанског окупатора, а 3. јануара 1942. сачињен је план о уништењу муслимана у Чајничком срезу, што ће бити проширено и на Вишеградски, Фочански и Гораждански срез.

У првом масовном покољу муслимана страдали су житељи Љубиња (јама Чавкарица) и вишеградске општине, где је до септембра 1941. године убијено 497 људи. Потом је, 5. и 6. септембра у Кулен Вакуфу и Корају, на 26/27. новембар, масакрирано више од 100 муслиманских жена, деце и мушкараца.

Од децембра 1941. до фебруара 1942. у масовним покољима страдало је неколико хиљада муслимана у Фочи, Горажду, Власеници и Сребреници.

Четнички капетан Сергије Михајловић је оставио за собом језиво сведочанство о покољу: "Решили смо се непријатеља, убили смо 5.000 муслимана у Фочи и Горажду".

Када су партизани у том подручју створили слободну територију, баш с центром у Фочи, покољи су заустављени наредних месеци, али су настављени у августу 1942. године, о чему сведоче документи које је оставио и четнички командант Захарија Остојић.

Само у Фочи четници су поклали 300 жена и деце, а на хиљаде протерали ка Сарајеву.

Усташка и домобранска документација из тог периода говори о 2.000 убијених и хиљадама протераних.

Из до сада обелодањених извора, а у ствари је реч, пре свега, о књизи Владимира Дедијера и Антуна Милетића "Геноцид над муслиманима 1941-1945" (објављена 1990), може се закључити да је у Фочи, Чајничу, Горажду, Калиновику и Вишеграду злочиначки усмрћено 7.500 људи, а од тога 6.540 муслимана.

Архивски документи сведоче, такође, да је на простору Босне и Херцеговине током Другог светског рата било 1.013 стратишта, те да је на трећини тих стратишта, обележених до 1990. године, страдало 453.377 људи, највише Срба.

На територији Вишеграда је 1941. године живело 14.299 Хрвата, 14.017 Срба и 13.801 муслиман (процена усташких власти).

Муслимани из Вишеграда су у јануару 1942. године упутили петицију поглавнику НДХ Анти Павелићу саопштавајући следеће:

"Као што је познато наш Вишеград одсјечен је од своје матице већ осам мјесеци. Без ичије заштите муслимански и католички елеменат подноси неописива насиља – жртве се пењу на тисуће. Села су потпуно попаљена и опљачкана. Десет тисућа сиротиње убијено је у опкољеном граду без икаквих средстава и ичије помоћи већ умире од зиме и глади. Молимо хитну помоћ и заштиту".

--------------------------------------------------------------------------

Мурате, немој то радити...

Док је Мурат Шабановић у априлу 1992. године са борцима Патриотске лиге држао под контролом хидроцентралу у Вишеграду и претио да ће минирати брану, телефоном је разговарао са командантом Сарајевске армијске области генералом Милутином Кукањцем и председавајућим Председништва БиХ Алијом Изетбеговићем. Њихов разговор је емитован на тадашњој Радио-телевизији Сарајево.

"Мурате, немој то радити", обратио се Шабановићу генерал Кукањац. "Немој то радити, страдаће народ". "Знам, али сада страдају само муслимани", одговорио је Шабановић. "Реци капетану Борку да не бомбардује". После Кукањчевог распитивања ко и одакле бомбардује град и обећања да ће наредити обуставу ватре, Шабановић је рекао да неће рушити брану, нити ће испустити воду из језера. Али је ипак припретио: "Ако падне граната или приђе војник близу, она лети. А ако полети брана, није више Алија за грађанску републику, него је Мурат за џихад, за борбу до истребљења". Генерал је покушао да га смири: "Мурате, немој то радити, ако ништа друго због муслимана", а он је узвратио: "Да, да, свеједно нам је да ли нас четници поклали или Дрина однела".

После разговора са Кукањцем, Шабановићу се јавио Алија Изетбеговић: "Буди тамо до даљњег, али немој ништа чинити. Да видимо хоће ли генерал Кукањац одржати реч..." Шабановић му је одговорио следећим речима: "Друже председниче, ово ћу вас још сад послушати и никад више ако се прекрши наредба". Изетбеговић му је рекао да буде стрпљив "да сачека док наређење дође до људи на терену".

Шабановић се, на крају, повукао из хидроцентрале и над њом су контролу преузеле јединице тадашње Југословенске народне армије које су имале обавезу да се из БиХ повуку до 19. маја 1992. године.

--------------------------------------------------------------------------

Лукићева злодела

Хашка оптужница терети Милана Лукића да је "проузроковао смрт око 70 жена, деце и старијих мушкараца у кући у Пионирској улици у Вишеграду, тако што је забарикадирао жртве у једној просторији куће, запалио је и пуцао из аутоматског оружја на оне који су покушавали да побегну кроз прозоре, те тако неке од њих усмртио, а неке ранио". Хашко тужилаштво тврди да је Лукић проузроковао смрт око 70 жена, деце и старијих људи, босанских муслимана, у кући у селу Бикавац, близу Вишеграда, присиливши жртве да уђу у кућу, након чега је забарикадирао све излазе из куће, а у кућу убацио неколико експлозивних направа". У Вишеграду је до рата живело више од 60 одсто муслимана, од којих је већина протерана или избегла у Горажде. Општина Вишеград је у Дејтону ушла у састав Републике Српске.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.