Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жене утичу на мој рад, као инспирација и као отров

Фото З. Кршљанин

Лазар Димитријевић (78), сликар, књижевник и музичар, има несвакидашњу биографију. Сад излаже слике у Смедеревској Паланци, па се сели у Лисабон.

Академију ликовних уметности завршио је у Београду. До 1996. је живео у Шведској, до 2004. у Енглеској, па се вратио у Србију.

Аутор је и два романа „Стокхолмски празник лета” и „Стокхолмске кантате”.

После два развода живи сам у Београду. Има четворицу синова. Из брака са Швеђанком Анели – Рикарда (44), професора, и Сашу (42), музичара, а са Енглескињом Евом – Марка (27), уметничког декоратера, и Адама (22), студента.

У ком окружењу сте рођени?

Мој отац је био свештеник и професор у гимназији, а мајка домаћица. При доласку на свет дочекала ме је и две године старија сестра Вера. Живели смо у Прилепу, а потом у Битољу, све до 1941, кад смо се преселили у Београд. Сви смо остали живи, али ја сам, због тешког обољења кичме, од 1950. до 1955. морао да лежим у гипсаном кориту у болници у Ровињу.

Шта вам је дала Србија...

У Београду сам био до 1965. У том периоду знао сам само за патњу, глад, болест и напор да на пристојном одстојању пратим вршњаке у школи. Отац није радио. Издала су га и црква и просвета. Мајка нас је издржавала шверцом хране. Лепе успомене имам само с академије на којој ме је дочекао професор Недељко Гвозденовић.

... шта Шведска...

На Краљевској академији у Стокхолму добио сам 1965. право да упишем постдипломске студије, а потом, као слободни уметник, и низ значајних награда за ликовну уметност у Стокхолму, Лондону, Њујорку... У том периоду, после више емотивних лутања, упознао сам Анели, жену раскошне лепоте, с којом имам двојицу синова. Ипак, тај брак је, кад су синови одрасли, по обостраном закључку доживео емотивни крај. Преселио сам се 1996. у Енглеску.

... а шта Енглеска?

Живео сам у Есексу покрај Лондона. Ту сам имао само једну велику изложбу, али и нову велику љубав – Еву, Енглескињу пољског порекла, стоматолога. И са њом сам добио двојицу синова. Енглеска ми је дала могућност да, као и у Шведској, потпуно обезбедим и ову породицу. Оставио сам им кућу, Еви и ординацији, а синовима безбрижно детињство. Сад је Београд седиште моје „Европске уније”. Моји Швеђани и моји Енглези, сва четворица синова, често су уз мене.

Србија хоће у Европску унију. Да ли је то добро?

Није! Европа нас не поштује. Она је према нама сурова, а ми је молимо да нас прими, па често и „пузимо” у тим преговорима. А кад би нас примили они би нам увалили све оно што им више није потребно, а узели би нам оно што немају, а то су: здрава храна, вода за пиће, расна стока... Ми бисмо, ако нас замоле да им се придружимо, о томе морали добро да размислимо.

Како жене утичу на ваш рад?

Веома стимулативно. Увек су ми и инспирација и „отров”, који поседује свака жена, посебно лепа. Женско тело има богатство боја. То је велика истина. Али, женска лепота је потпуна и неодољива само кад има и унутрашњу лепоту, духовну комуникацију. То је важно за сваког човека, а посебно за сликара који укупну лепоту преноси на платно. Имам поштовање према женама за лепоту, енигму и сексепил.

Какве су Швеђанке даме...

Не трпе превару и најчешће то никад не чине. Веома су одане свом мушкарцу, па од њега траже исто. Додуше, до нас стижу супротне информације које моје искуство негира. За Швеђанку је емотивна издаја велики грех. Њој можете да кажете да сте је преварили с другом женом и она ће то, као искреном партнеру, да опрости. У супротном следи разлаз, јер су и економски, углавном, самосталне.

... а какве Српкиње?

Наше жене су, у поређењу са Швеђанкама, врло склоне психолошкој игри, окупацији мушкарца, „убедљивом” причом о својој верности. Тада категорично тврде да је то о чему причају једина истина. А склоне су, најчешће, да врло лако промене мушкарца и то у окружењу најближих пријатеља, кад се, чак, понуде и мужу најбоље другарице.

Ком живом човеку се дивите?

Веома сам добар гитариста. Толико добар да припадам европској класи. Али, за Енглеза Џулијана Брима тврдим да, и у деветој деценији, свира као некад Андреас Сеговија.

А ко је ваш омиљени писац?

Колумбијац Габријел Гарсија Маркес. Писац књиге „Сто година самоће”. Поштујем га и због начина живота. Кад је примао Нобелову награду био је без фрака и у кошуљи без машне.

Која мисао вам је водиља?

Она коју мора да поштује сваки уметник: „Бити ил’ не бити”...

Поштујете ли неку своју особину?

Ирационалну наивност на коју вечито плаћам „порез”. Константно се држим тога, иако је то мој усуд, сила која одређује ток мог живота. Та сила је настала у гипсаном кориту у коме сам лежао пет и по година због туберкулозе кичме, због глади за време рата.

Које путовање посебно памтите?

Оно кад сам се, најзад, после пет и по година, дигао из гипсаног корита и, као здрав човек, допутовао у Београд.

А који свој таленат издвајате?

Онај коме сам се најмање посветио – музички. То кажем и зато што се бавим и упоредном естетиком. Тражио сам од себе да „видим” колико у мојој музици има слика, а у мојим сликама музике. Тако сам закључио да највише волим свој музички таленат, јер је сликовитији од мојих слика и читкији од мојих књига.

-----------------------------------------------------------

Остатак живота желим да проведем сам

Где бисте желели да живите?

Тамо где ћу и да умрем – у Лисабону. Зато што тамо никога не познајем. Желим остатак живота да проведем потпуно сам, у миру, без било каквих брига, у граду који се купа у сунцу и огледа у мору. Ужурбано се припремам за тај пут.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.