Коалиција ограниченог рока

Већинско „да” великој коалицији између демохришћана и социјалдемократа, изречено на страначком референдуму грађанске левице, чији су резултати саопштени у суботу, омогућило је трећи мандат канцеларке Ангеле Меркел.  Истовремено је одобравање партијског курса од стране чланства - неочекиваном, али убедљивом већином од 75,96 одсто гласова - подигло губитника септембарских избора, Социјадемократску партију Немачке (СПД), на победнички подест, раме уз раме са Демохришћанском унијом (ЦДУ).

Сигмару Габријелу, шефу странке и режисеру референдума којим је исписана нова страница политичке историје Немачке - први пут је чланству једне странке омогућено да коригују зацртани курс руководства - пошло је за руком да уједини посвађану и подељену грађанску левицу, али и да наметне утисак да сада социјалдемократи (са)одређују политички курс у држави, као у епохама када је реч социјалдемократских канцелара, попут Вилија Бранта, а касније и „левог либерала” Герхарда Шредера одређивала курс Берлина.

Немачки аналитичари од суботе неуморно истичу да је Габријел показао да је достојан ривал немачкој канцеларки. Либерални дневник „Зидојче цајтунг” тврди у свом коментару да је шеф грађанске левице први немачки политичар у епохи Ангеле Меркел који би могао да угрози позиције „вечите канцеларке” и додаје: „Први пут после безмало једне деценије, у немачкој коалиционој влади није јасно ко је кувар, а ко конобар.„

Са друге стране, Меркелова је дала достојну „контру” Габријелу. Жаргоном шахиста би се рекло да је реаговала реконтром на контру. (Шахиста који сматра да је у бољој позицији узвикује „контра” и тако удвостручава улог. Противник може да противречи „реконтром” и учестворостручи улог.)

Канцеларкин одговор на изазов, или против-изазов било је преименовање досадашње министарке за рад Урсуле фон дер Лајен у министарку одбране - прву жену у немачкој историји која ће преузети ту функцију. Порука Меркелове бирачима била је кристално јасна - ЦДУ је странка политичке авангарде која својом политиком одређује нови дух времена...

Полазна ситуација уочи озваничења нове владине коалиције је предвидива. Будући коалициони партнери, СПД са једне стране, и унија демохришћанских странака (ЦДУ/ЦСУ) са друге, одлучни су да раме уз раме заједнички одређују нову политику владе у Берлину, али само на одређени период. Јавна је тајна да је СПД ушла у коалицију са намером да пре краја мандата обори владу и захтева расписивање превремених избора. Меркелова је, сасвим извесно, прихватила рукавицу изазова. Номинацијом Урсуле фон дер Лајен на министарску позицију шефа ресора одбране, која се сматра „аконтацијом” за будуће канцеларско звање, показала би ко би после њеног очекиваног повлачења са политичке сцене могао да поведе демохришћане у нову изборну победу, односно и у четврти мандат на челу државе.

-----------------------------------------------------------------

Дама у (војничким) чизмама

Урсула фон дер Лајен (55), некадашња министарка за породична питања, а у прошлој влади министарка за социјална и питања запошљавања, командоваће од уторка ове недеље са 180.000 немачких професионалних војника. Прва министарка одбране у хиљагодишњој историји државе, претходно држава и државица између Рајне, Елбе и Одре постаће, дакле, „мајка армије”, како је то сликовито описано у коментарима немачких медија.

Генералштаб Бундесвера је већ реаговао. Пословној скраћеници за носиоца заповедничке и командне одговорности (ИБуК) преиначен је граматички род. Уместо „дер ИБуК”, војска користи скраћеницу „дие ИБУК”. 

Реаговали су и критичари, истичући да будућа министарка није служила војску. Међутим, ни неки немачки министри одбране нису одслужили војни рок. Фолкер Рие и Петер Струцк су били „пуки цивили”, а Манфред Вернер је био просечан војник који је због политичке потребе произведен у резервног официра. То му није сметало да, штавише, каријеру заврши на функцији генералног секретара НАТО.