Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аустријска десница тражи враћање шилинга и виза

Аустријски шилинг и евро

Две најутицајније политичке странке у Аустрији, од проглашења републике 1918. године до данас, формирале су нову владу. Међутим, социјалдемократи и народњаци су од избора до данас поприлично изгубили подршку бирача, утврђено је у испитивању јавног мњења, које је за бечки дневник „Стандард” спровео институт за истраживање јавног мњења „Маркет”. Према резултатима, Слободарска партија постала би најјача странка уколико би били расписани нови избори.

Слободарима, представницима крајње деснице, само на корак удаљеним од неонацистичке идеологије, припало би 25 одсто гласова – за два процента више него социјалдемократима и за четири више од народњака.

Анкетирани су питани и кога би желели да виде на месту канцелара, а највише њих (19 одсто) одговорило је да је то лидер слободара Хајнц Кристијан Штрахе. Нови-стари канцелар Вернер Фајман је на другом месту, јер је његова популарност опала са 33 одсто почетком октобра на осамнаест одсто. На трећем месту је вицеканцелар и акутелни министар финансија Михаел Шпиндлекер са 13 одсто гласова.

Овакав резултат испитивања јавног мњења у Аустрији одјекнуо је не само дуж плавог Дунава, већ и широм ЕУ. Штрахе – лидер слободара и председник Европске слободарске алијансе око чије се платформе окупљају најљући противници европског јединства – најавио је на партијском конгресу минулог викенда да ће уложити сву политичку енергију „на домаћем терену и у Европи” да би се политика ЕУ „ренационализовала”, односно да се врате „надлежности у националне оквире које је Брисел отео државама чланицама”.

Он је најавио да ће се његова странка заложити да Аустрија најкасније после следећих избора изврши припреме за иступање из еврозоне и да се врати бившој валути – шилингу.

„Својим примером ћемо предводити европски покрет отаџбинских странака да се спречи финансијска пљачка која се одвија уз помоћ евра”, рекао је Штрахе, али је додао да је повратак шилингу само један од кључних циљева његове странке. „Можда је важније од повратка шилингу да зауставимо досељавање странаца у нашу земљу. Зарад лакше контроле требало би поново увести визни режим са земљама из којих они долазе, било да су те државе унутар или изван ЕУ... То значи да ћемо предложити парламенту да изгласа иступање из зоне Шенгена.”

Уз нагли успон популарности слободара, анкета је указала и на неочекивани пораст прихватљивости тек недавно основане странке Неос, која се такође сврстава на десно крило – десно од класичних либерала. Странка која је на изборима освојила нешто мање од пет одсто гласова ужива популарност око десет одсто бирача, а њен лидер Матијас Штролц, до лета мало познати политичар из покрајине Форарлбер, 700 километара далеко од Беча, у међувремену је популарнији од вицеканцелара, народњака Михаела Шпиндлекера. Штролц би на изборима добио 14 одсто гласова, а Шпиндлекер 13.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.